2
suncokret

AGROVESTI

Primena drona u poljoprivredi: KAD ROBOT POSTANE AGRONOM

Beograd (06. april 2017.) - Za praćenje useva na prosečnim površinama od 50 do 500 hektara bespilotne letelice su trenutno najbolji izbor

Predviđanja engleskog književnika Džordža Orvela o "velikom bratu" koji nadgleda čovečanstvo ostvariće dronovi, najpre u poljoprivredi. Njihovu upotrebu na njivi razmatrali su naučnici na nedavno održanom međunarodnom stručnom skupu "Aktuelni problemi mehanizacije poljoprivrede" na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. U radu "Primena drona u poljoprivredi" istraživali su koje su sve mogućnosti letećeg robota i da li on može da zameni stručno oko agronoma i stočara.Autori su stručnjaci Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu: Mićo V. Oljača, Kosta Gliogorević, Miloš Pajić, Ivan Zlatanović, Milan Dražić i Dušan Radojičić. Sa Mašinskog fakulteta u Beogradu: Dragan Marković, Vojislav Simonović i Ivana Marković. Sa makedonskog Univerziteta "Goce Delčev", sa Mašinskog fakulteta u Štipu: Milorad Đokić i Zoran Dimitrovski.

Rad analizira mogućnost i upotrebu primene posebnih tipova robota, agrodrona - male bespilotne letelice različitih tipova. Predstavljene su i neke konstrukcije agrodrona zbog moguće upotrebe u poljoprivredi Srbije u narednom periodu. Prikazana su tri modela. Prvi je povezan sa traktorom i sa svim

operacijama na njivi. Drugi model ima krila i optimizira rad mašine u svim delatnostima u poljoprivredi. Treći je namenjen farmerima, ali i šumarima, jer omogućava dobar vizuelni pregled terena.

Primena agrodrona je raznolika u oblasti praćenja stanja useva. Samo jedan let u trajanju od 45 minuta i visinom koju može da postigne, od jednog do 125 metara, analizira više funkcionalnih parametara na približno 120 hektara. Podaci se šalju na više lokacija, u računarsko informativni centar ili mobilni telefon.

Tako će u budućnosti agrodronovi biti pomoćna radna snaga agronoma i stočara. Delimično će zameniti i sezonski rad na njivi, pa će neki sezonci ostati bez posla. Umesto stalnog obilaska terena farmer će iz kancelarije putem kompjutera moći da prati rast i razvitak useva, gustinu, sklop i visinu poljoprivrednih kultura, zdravlje (kondiciju) useva, potrebu za prihranom (vreme, mesto i tačnu količinu, prostorni raspored), potrebu za navodnjavanjem, nedostatak vode u zemljištu, zadržavanje vode na površini, stanje drenaže, pojavu bolesti i biljnih štetočina (lokacija, koncentracija, pravci prostiranja). Dron će identifikovati vrste insekata i biljnih bolesti, pojavu korova i zakorovljenosti (rasprostranjenost, vrste), a daće i procenu biomase i prinosa. Na osnovu stanja useva prema fazi sazrevanja biće u stanju da odredi i vreme žetve. Utvrđivaće pojavu mikrodepresija posle obrade i pripreme zemljišta. Pomoći će ratarima da kontrolišu i nadgledaju velike površine zasejanih useva, a stočarima da prate goveda koja su odlutala, štedeći vreme i novac.

Dronovi su dobrodošli i meliorativcima jer snimaju stanje u kanalima. Tako će vrlo brzo moći da utvrde štetu od poplava i kontrolišu stanje vodostaja na rekama koje okružuju ili prolaze pored velikih poljoprivrednih imanja. U toku samo jednog leta drona termalne kamere mogu pokazati promenu temperature biljaka i površine zemljišta, pa meliorativci mogu uočiti stanje vlažnosti zemljišta, bez dodatnog angažovanja pomoćnih radnika na imanju.

Upoređenje tehnike izviđanja mini letelicama – dronovima, sa drugim metodama donosi zaključak da ova tehnika donosi daleko jeftinije, ažurnije i tačnije podatke o stanju useva. Zbog toga je praćenje useva bespilotnim letelicama, na prosečnim površinama od 50 do 500 hektara, trenutno prvi i najbolji izbor, zaključili su autori studije. (Vera Ponti, PKB Poljoindustrija)

INVESTICIJA KOJA SE ISPLATI

Dronovi kotaju oko dve hiljade dolara, ukoliko sami sastavite letelicu od kupljenih delova. Standardna oprema obuhvata dži-pi-es uređaje i digitalne kamere. Vrednost dronova na tržištu je i do 250 hiljada dolara, za posebne modele sa infracrvenim kamerama i senzorima koje koristi vojska. Upotreba agrodrona je možda skupa na početku, ali istraživanja pokazuju da mnogobrojni podaci koje prikupljaju pomažu farmerima da vrate uložena sredstva za samo godinu dana. Naročito se isplati racionalna i precizna upotreba pesticida, herbicida i mineralnih đubriva. Jedan let drona košta koliko i jedna flaša vode, a podaci koje prikuplja imaju neprocenjivu vrednost.


Izvor: Agroservis

:: AgroVizija Portal :: Primena drona u poljoprivredi: KAD ROBOT POSTANE AGRONOM ::