2
suncokret

AGROVESTI

ŠLJIVU TREBA OBAVEZNO OREZIVATI

Kragujevac (02. februar 2018.) - U Šumadiji su česti zasadi šljive koji nisu adekvatno orezani a postoje i šljivici u kojima rezidba nikada ni nije obavljena. Ti zasadi mogu da se povrate u funkciju dobrom rezidbom, a kada se primene i sve agrotehničke mere za najviše tri godine stara stabla šljive mogu dostići i punu rodnost.

Rezidba je obavezna agrotehnička mera koja se svake godine primenjuje u voćnjacima. Ukoliko se ne izvrši adekvatna rezidba dolazi do posledica po samu biljku što utiče i na prinos i na kvalitet roda.

Korektivnom rezidbom mogu se oporaviti i zasadi šljive stari više od deset godina koji nakon nekog vremena mogu da ostvare i punu rodnost.

"Često proizvođači umeju da veoma blago, lako i malo odrežu odnosno skinu rodnih elemenata sa biljke da bi dobili veći prinos. Samim tim biljka se optereti u toj godini pa iznese veći prinos ali u sledećoj godini imamo značajno manji broj cvetnih pupoljaka jer tokom leta , kada se vrši diferencijacija cvetnih pupoljka, biljka bude suviše opterećena rodom pa sledeće godine imamo mali i često prinos koji nije ekonomski opravdan, a desi se i godina da nemamo uopšte prinosa", kaže Danko Petrović, savetodavac za voćarstvo.

"Ne znam da radim rezidbu. Nisam se nikada bavio time. Jednom sam orezao i nije bilo dobro. Posle toga sam rešio da platim čoveka da oreže krošnju. Najviše sam grešio prilikom sečenja grana. Sekao sam i one koje treba i one koje ne treba", kaže Radoslav Milinković, voćar, selo Venčane, opština Aranđelovac.

Meštani sela Venčane kod Aranđelovca pretežno se bave voćarskom proizvodnjom. Osnovali su i zadrugu kako bi poboljšali i razvili voćarsku proizvodnju a cilj im je i da okupe male proizvođače koji će udruženi postati konkurentniji sa svojim proizvodima na tržištu.

"Šljiva je bilo ranije u svakom domaćinstvu, međutim pošto nije bilo većeg stepena prerade mahom je 98 odsto šljive išlo u rakiju. Jedan deo šljiva padalica je odlazio na ishranu svinja, nekih 0,5 odsto su uzimale domaćice za spremanje džema. To je bilo u našoj tradiciji. S obzirom da su ljudi odlazili sa sela u gradove zbog posla onda se desilo to da su mnogi voćnjaci zapušteni, stari, vadila su se stabla...Međutim ta neka tradicija je ipak opstala", kaže Ljubiša Jevtić, direktor zadruge Zapadni Kosmaj, selo Venčane.

"Prinos šljive u našim uslovima u Šumadiji, uz primenu svih agrotehničkih mera, kreće se od 25 do 30 tona po hektaru, što uz neki uobičajeni raspon sadnje pet sa četiri, sa nekih 500 stabala po hektaru podrazumeva prinos po stablu od 50 do 60 kilograma. Uzgojni oblik koji ovde imamo je klasična kotlasta kruna. Suština je da kotlasta kruna zahteva da sredina biljke bude potpuno otvorena, da imamo prostora kako bi sunce obasjalo središnji deo biljke, da jednostavno stvorimo prostora za promaju koja nam je jako bitna zbog same mikroklime u zasadu", kaže Petrović.

Zbog odlaska ljudi iz sela u gradove mnogi voćnjaci su stari i više od deset godina pa je primena korektivne rezidbe u zasadima ključna za oporavak kraja koji pretežno proizvodi šljive.


Ilustracija: RTV
Izvor: RTV (Ana Rebić)

:: AgroVizija Portal :: ŠLJIVU TREBA OBAVEZNO OREZIVATI ::