2
suncokret

AGROVESTI

UDRUŽIVANJE BUDUĆNOST VOĆARA I VOĆARSTVA

Slankamen (06. februar 2018.) - Zemljoradnička zadruga „Voćar” u Slankamenu biće prva u Srbiji koja će formirati složenu zadrugu nastali od četiri zemljoradničke zadruge kao jedno pravo lice.

Takav oblik zadrugarstva postoji u Španiji, a direktor „Voćara” Nikola Kotarac kaže da će prednosti takvog zadrugarstva biti u boljem plasmanu voća, ceni i prometu.

– Kao što smo bili u Srbiji među prvima kada smo se udružili, i sada ćemo u zadrugarstvu otići korak dalje. U toku su administrativni poslovi da bi se četiri zadruge, dve iz Slankamena i iz Starih Vinograda međusobno povezale u jedno pravno lice – kaže Kotarac.

„Voćar” je nastao 2011. godine udruživanjem 42 zadrugara koji na 600 hektara sada gaje pretežno jabuke, nešto malo bresaka i šljiva i više od 80 odsto roda plasiraju na inotržište, prvenstveno u Rusiju.

– Dobro smo organizovani, zadrugari imaju stručnu pomoć, ne samo u pravnom pogledu već i u komercijalnom. Voćnjaci su nam zaštićeni protivgradnom zaštitom i imamo uveden sistem navodnjavanja. Bezmalo trećina novca koji je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu namenio za podizanje i proširenje voćnjaka otišla je lane u „Voćar”. U odnosu na ostale voćare prvi smo shvatili da je u zadrugarstvu napredak, odnosno da zahvaljujući udruživanju, lakše možemo doći do kupaca, postići bolju cenu, a dobar i kvalitetan rod dobiti držeći se agrotehničkih mera –kaže direktor „Voćara”.

Po rečima predsednika Društva voćara Vojvodine i profesora Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Zorana Keserovića, u Italiji, a i Španiji, čak 95 odsto voćara udruženo je u kooperativu i jedino na taj način se bavi voćarstvom.

– Kod nas se u proteklu deceniju i po daleko odmaklo u razvoju porodičnih voćnjaka, kojima sada treba nova snaga, a to je zadrugarstvo, i povezivanje više specijalizovanih zadruga u jedan sistem radi podizanja novih zasada, primeni novih tehnologogija i zajedničkog nastupa na tržištima – kaže Keserović.

Doduše, kod nas je još uvek registrovano malo specijalizovanih zadruga, u ovom slučaju za voćarstvo. Uglavnom se osnivaju i bave se različitom delatnošću zajedno – ratarstvom, stočarstvom, voćarstvom ili vinogradarstvom. Od oko 400 registrovanih u Zadružnom savezu Vojvodine, tek sedam ih je specijalizovano za voće.

Ministar bez portfelja u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić nedavno je izjavio da zadruge moraju ponovo da postanu stožer sela i da proizvod seljaka postane roba.

– U 21. veku zadruge, različite vrste kooperativa, uz transfer tehnologije i znanja, osnov su za opstanak sela, a i realna ponuda mladima kod rešenja dileme da li ostati ili otići – poručio je ministar Krkobabić. – Uz podršku eminentnih stručnjaka iz Akademijskog odbora SANU za selo, konačno ćemo dati „vetar u leđa” zadrugarstvu na ovim prostorima.

EVROPSKA PRAKSA

Zadruge su u zemljama Evropske unije uglavnom specijalizovane. Seljaci tamo samostalno vode svoje farme, a zadruge im služe da zajednički nabave ono što im treba na farmi, ili da zajednički prodaju ili prerade ono što su na farmi proizveli. Zbog toga često čujemo da su evropski farmeri članovi više zadruga (nabavno-prodajne, mlekarske, zadružne klanice...).


Izvor: Dnevnik.rs

:: AgroVizija Portal :: UDRUŽIVANJE BUDUĆNOST VOĆARA I VOĆARSTVA ::