2
suncokret

AGROVESTI

Ocene i preporuke stručnjaka za polja žitarica i uljane repice: PŠENICA „UŽIVA”, ULJANA REPICA „GLADNA”

Novi Sad (02. mart 2018.) - Stručnjaci Departmana za ratarstvo i povrtarstvo sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu danas su povoljno ocenili stanje pšenice i ječma na poljima u Vojvodini, ali i dalje procenjuju da je biljkama potrebno više vode.

Snežne padavine, kako je rečeno „AgroServisu plus”, nisu donele do danas više od 15-20 litara vode po metru kvadratnom i ta količina ne garantuje puni prolećni razvoj.

Prof. dr Goran Jaćimović tvrdi da je pšenica dobro iskaljena za zimu, sa dovoljno šećera i da je koren pšenice u dužini jednog metra prodro u zemlju.

Pšenica ima dobro bokorenje i to 3-5 bočnih izdanaka i od prihrane zavisi koliko će u daljem stasavanju biti klasova. Azot se spušta u donje slojeve i prati koren. Dobro su učinili ratari koji su prihranili pšenicu ovim hranivom, a za drugo, oko polovine marta, valjalo bi da obezbede KAN ili AN, nikako UREU – kaže dr Jaćimović. - Ovaj posao važno je završiti do vlatanja, jer je to neophodno pšenici za dalji razvoj i od tog posla u mnogome zavisi i prinos.

Ove procene i preporuke odnose se i na ječam, koji je u solidnom stanju.

Uljana repica je u hladnim i suvim danima uz oscilacije temperature doživela stres i delimično pocrvenela, što nije najava za slabiji razvoj. To je, zapravo, bila reakcija na golomrazicu i utrošak azota. Izgleda da je 10-15 odsto uljane repice oštećeno tokom zime. Ovim procenama stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta pridružila se i dr Ana Marjanović Jeromela sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.

Nema razloga za brigu, sneg je bio suv i dobar izolator i većina polja je u dobrom stanju. Situacija je loša za biljke koje su formirale stabla, a nisu pod snegom. Najvažnije je da uljana repica što pre dobije azot, jer je „gladna”. Ako su neki delovi i propali zbog nedostatka fosfora i reakcije na golomrazicu, postoji mogućnost da se razviju bočne grane i nastavi rast – kaže dr Ana Marjanović Jeromela i dodaje da ratari već sada treba da se pripreme za zaštitu od repine pipe i u aprilu od sjajnika.

Uljana repica zasejana je na oko 45.000 hektara i u nekim regionima po prvi put. Stručnjaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada imaju posebne zasluge za setvu ove uljarice u srednjem i južnom Banatu.

Prof. dr Dragana Latković: Prihvatamo poziv ratara za nastavak savetovanja „Dobar dan domaćine”

Direktor Departmana za ratarstvo i povrtarstvo dr Dragana Latković obavestila nas je da ovom delu hrama nauke stižu pozivi od ratara iz pojedinih delova Vojvodine za predavanja i razgovore o aktuelnim temama za proletnju setvu.

- Drago mi je što ratari prihvataju našu ponudu i slogan – „mi nudimo samo znanje”. Znam da im nije lako za odluke o izboru setve, jer svaki dan slušaju  o tome šta je sve za njih najbolje. Prihvatićemo nekoliko poziva  i praktično produžiti savetovanje „Dobar dan domaćine”. Ovih dana ćemo pokušati i da zaključnim saopštenjem sa održanog savetovanja pomognemo ratarima u izboru setvi, gde će odlučiti više faktora: vlage i semena, ali i primenjena agrotehnika – zaključila je dr Dragana Latković.


Izvor: Agroservis

:: AgroVizija Portal :: Ocene i preporuke stručnjaka za polja žitarica i uljane repice: PŠENICA „UŽIVA”, ULJANA REPICA „GLADNA” ::