suncokret

Đubriva

Mikrobiološka đubriva u savremenoj biljnoj proizvodnji:
BAKTERIJE POMAŽU BILJKAMA

Biofertilizacija predstavlja unošenje živih mikroorganizama u zemljište sa ciljem poboljšanja snabdevanja biljaka neophodnim nutritijentima

Ostvarivanje maksimalne produktivnosti i profita u savremenoj konvencionalnoj poljoprivredi podrazumeva intenzivnu obradu zemljišta, navodnjavanje, primenu mineralnih đubriva, hemijsku kontrolu štetočina, korova i bolesti kao i maksimalno iskorišćavanje genetskog potencijala gajenih biljaka. Ali, sve to prouzrokuje mnogobrojne, negativne efekte na agroekosisteme i kvalitet životne sredine. Brz razvoj biotehnologije, zasnovan na ekološkim principima, utiče da tradicionalni sistemi zemljoradnje dožive brojne promene.
Smatra se da će razvoj poljoprivrede u ovom veku biti zasnovan na konceptima koji predviđaju značajne promene u tehnologiji gajenja useva i oplemenjivanju bilja koji bi doprineli boljem uspostavljanju ekološke ravnoteže i stabilnosti prirodnih resursa u agroekosistemu. Takav način gajenja biljaka mora biti zasnovan na ekonomsko efektivnoj osnovi. U taj koncept u potpunosti se uklapa biofertilizacija.
Biofertilizacija predstavllja unošenje živih mikroorganizama u zemljište sa ciljem poboljšanja snabdevanja biljaka neophodnim nutritijentima. Na ovaj način može se poboljšati snabdevanje biljaka azotom, fosforom, kalijumom, gvožđem, sumporom, ali i stimulisati rast korena. Unošenjem ovih bakterija u rizosferu biljaka ubrzavaju se procesi transformacije organske materije i biljka se snabdeva neophodnim nutritijentima. Kao komponente mikrobioloških đubriva mogu biti različite bakterije iz roda Bradyrhizobium, Azotobacter, Azospirillum, Bacillus, Pseudomonas, i druge. Imajući u vidu značaj azota u ishrani biljaka, jasno je da se posebno mesto pridaje bakterijama koje pomažu u snabdevanju azotom. To su bakterije iz grupe azotofiksatora koje elementarni, atmosferski azot prevode u oblik pristupačan biljkama. Ove bakterije nalaze se u neposrednoj blizini korena i azot predaju direktno biljkama.
Pored azota rast biljka direktno zavisi od prisustva fosfora, a on je najčešće prisutan u zemljištu u formama koje su nepristupačne biljkama. Bakterije iz roda Bacillus i Azotobacter mogu sintetisati organske kiseline i fosfataze koje će nepristupačan fosfor prevesti u biljkama pristupačnu formu. Kalijum koji je u zemljištu zarobljen u obliku alumosilikata, zahvaljujući aktivnosti bakterijama iz roda Bacillus, postaje pristupačan biljkama. Neke bakterije zahvaljujući prisustvu siderofora doprinose snabdevanju biljaka gvožđem. Takođe je poznato da bakterije iz roda Pseudomonas mogu transformisati organske forme sumpora u neorganski i na taj način ga učiniti pristupačnim za biljke.
Sve ovo ukazuje da se primenom mikrobioloških đubriva koja u sebi sadrže mešane populacije mikroorganizama može poboljšati snabdevanje biljaka neophodnim nutritijentima uz istovremeno očuvanje životne sredine i proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane. Pored toga ove bakterije imaju sposobnost sinteze biljnih hormona tipa giberelina, auksina, čime se dodatno stimuliše biljni rast i utiče na otpornost biljaka.
Unošenjem mikrobioloških đubriva u zemljište utiče se na tok i usmeravanje mikrobioloških procesa u zemljištu što će uticati na rast, razviće biljaka ali i na zemljište. Neki od mikroorganizama koji su uneti u zemljište odlikuju se sposobnošću sinteze sluzastih materija koje igraju značajnu ulogu u slepljivanju mikroagregata što doprinosi formiranju fine strukture zemljišta. Nakon izumiranja mikroorganizama unetih u zemljištu mikrobiološkim đubrivima povećaće se ukupna biomasa, a efekti će se odraziti u sledećoj vegetaciji. Povećanje organske biomase dovešće do povećanja plodnosti zemljišta i stvaranja biljkama neophodnih mineralnih nutritijenata.
Sve ovo upućuje da primena mikrobioloških đubriva ima svoje mesto u savremenoj konvencionalnoj ali i organskoj poljoprivrednoj proizvodnji.
 

Prof. dr. Vera Raičević
Poljoprivredni fakultet u Zemunu
:: Đubriva :: Mikrobiološka đubriva u savremenoj biljnoj proizvodnji:<br />BAKTERIJE POMAŽU BILJKAMA ::