suncokret

Nove tehnologije

BASF: TOKSINI SU MEĐU NAMA...

Kraj 2012. i početak 2013. obeležile su dve stvari... smak sveta i aflatoksini. I sa jednim i sa drugim se pristupalo sa jednakom ozbiljnošću... bilo je najvažnije poplašiti što više ljudi sa što manje realnih objašnjenja...

Da bi se došlo do pravih odgovora najvažnije je postaviti prava pitanja. Prava pitanja su - šta su to toksini i odakle toliko mnogo aflatoksina u 2012. godini?


Toksini se ozbiljno pominju već u knjigama iz istorije za osnovnu školu. Uglavno se opisuju posledice koje su pravili toksini gljiva Claviceps purpurea i Tiletia tritici. Tokom srednjeg veka opisana su trovanja i umiranja ljudi u velikom broju. I danas ove gljive postoje među nama ali nas sredstva za zaštiu bilja čuvaju od njih. Sa druge strane postoje toksini koji su veoma korisni za čoveka (ukoliko niste alergični) kao što su produkti gljivice Penicilum, koji se koriste za pravljenje čuvene vakcine.

Zašto gljive stvaraju toksine? Da bi same sebi spasile život... Kada mi ili neka životinja pojedemo nešto iz prirode to dolazi u dodir sa želudačnom kiselinom. Gljivice stvaraju toksine da ne bi bile svarene i da žive prođu kroz crevni trakt. U malim količinama ih ni ne primećujemo, ali ako gljivice imaju povoljne vremenske prilike za umnožavanje onda mogu predstavljati problem za zdavlje. Ukratko, mi sa toksinima živimo zadnjih hiljadu godina i živećemo  najmanje (nadamo se) još toliko...

Aflatoksin je vrsta toksina koju proizvodi gljivica Aspergilus niger. Šta je glavna karakteristike ove gljivice? Voli toplo! Ovo je parazit koga najviše ima u Africi! Dolazimo do ključne stvari. Prošla godina u našoj zemlji bila je veoma topla. Zato se i namnožila ova gljivica i proizvela mnogo toksina. Ali gde se ona najviše namnožila. Pa u njivi u toku vegetacije! U silosima je samo nastavila započeto... Gde se problem stvara tamo treba tražiti i rešenje! OD TOKSINA SE ŠTITIMO JOŠ DOK SU BILJKE U NJIVAMA! Kada dođu do skladišta onda je već kasno...

BASF je jedina kompanija koja je prošle 2012. godine radila na rešenju aflatoksina tamo gde se on i proizvodi - u njivi! Došli smo do veoma jednostavnog rešenja koje svaki proizvođač sam može da uradi na svojim parcelama. Kada je kukuruz visine od 80 do 100 cm - poslednji mogući ulazak traktora i prskalice u parcelu - kukuruz treba oprskati preparatom OPERA u dozi od 1 litar po hektaru i dodati još i preparat Fastac 10 EC u dozi od 0,15 litara (jedan ipo decilitar) po hektaru. Ovako presecamo razvoj gljive i štitimo naš kukuruz od mnogih loših uticaja u toku vegetacije!

Netretirani kukuruz

Na kraju vegetacije smo iz kombajana uzeli uzorke prskanog kukuruza. Dobili smo sledeće rezultate - KUKURUZ PRSKAN KOMBINACIJOM OPERA + FASTAC 10 EC IMAO JE OD 10 DO 20 PUTA MANJE AFLATOKSINA OD MAKSIMALNO DOZVOLJENE KOLIČINE ZA IZVOZ I ISHRANU STOKE.

Tretiran kukuruz kombinacijom Opera 1 litar po hektaru +
Fastac 10 EC 0,15 litara po hektaru

Verovatno je to bio najzdraviji kukuruz u zemlji Srbiji... Ovo je veoma važno za sve one koji kasnije sami proizvode hranu za stoku. Ali isto tako važno za sve one koji kukuruzom trguju, posebno izvoze! A najvažnije za zdravlje svih ljudi ove naše zemlje!

Sve u poljoprivredi zavisi od vremenskih prilika ili neprilika. Niko ne zna kakvo će vreme biti. Zato je od presudnog značaja za svaku proizvodnju pravi savet u pravo vreme! Slobodno pozovite agronome BASF-a. Lako ćete ih prepoznati. Već početkom Maja su crni od vetra i sunca dok obilaze njive i sakuplju ono najvrednije. Znanje i Iskustvo.
 

Siniša Ilinčić
:: Nove tehnologije :: BASF: TOKSINI SU MEĐU NAMA... ::