suncokret

Obnovljivi izvori energije

IZGRADNJA POGONA ZA PROIZVODNJU ENERGETSKIH PELETA OD BIOMASE

Jedan od budućih pravaca razvoja naše poljoprivrede je proizvodnja energetskih peleta i briketa od biomase, naročito od ostataka iz poljoprivredne proizvodnje. Poznato je da poljoprivreda Vojvodine proizvede 9 miliona tona poljoprivredne biomase svake godine. Od te količine 25 do 30% može da se iskoristi u energetske svrhe. Ostatak biomase može da se koristi za povećanje plodnosti zemljišta zaoravanjem, za prostirku i naknadno đubrenje njiva, za izolacioni material, za nameštaj, za sredstva za poliranje i u druge svrhe. Takođe, poljoprivreda može na svojim slabijim i zakorovljenim zemljištima da proizvodi energetske kulture, kao što su mikantus, sudanska trava, šećerna trska, manioka, topioka i druge visokoprinosne trave, kao i plantažnu vrbu i topolu. Na ovaj način proizvodnja i upotreba biogoriva bila bi održiva, ekonomski i ekološki isplativa.

Rol bale slame na polju posle žetve pšenice

Sa podizanjem pogona za proizvodnju energetskih peleta i briketa od biomase upošljavala bi se radna snaga, povećao bi se promet poljoprivrednih proizvoda, smanjio bi se uvoz klasičnih vrsta energenata, smanjilo bi se zagrevanje atmosfere i smanjio bi se negativni uticaj na klimatske promene. Prema našim saznanjima u našoj zemlji izgrađeno je oko 40 pogona za  briketiranje i peletiranje, uglavnnom drvne, a manje poljoprivredne biomase. Stari pogoni za briketiranje su prestali sa radom iz raznoraznih razloga, a novi su otvoreni. U poslednje vreme sve više se otvara pogona za proizvodnju energetskih peleta od biomase.
Koje sve početne probleme treba rešiti pri izgradnji novog pogona za peletiranje biomase biće prikazano na konkretnom primeru u Inđiji. Naime, renomirana firma  "Miva" d.o.o. je od jesenas prikupljala ponude za kupovinu opreme iz inostranstva i od domaćih proizvođača. Njena želja je da podigne novi pogon na ledini u industrijskoj zoni (severoistok). Potrebna površina parcele je kupljena od 1,0 ha. Instalacija za vodu, gas, električnu energiju i kanalizaciju postoji. Prilazni putevi su asfaltirani. Verovatno će biti potrebno da se poveća snaga trafostanice sa 75 na oko 150 do 200 kW. Za to postoji prostor, ali treba nabaviti dozvolu. Takođe, biće potrebno rešavati mali problem sa kanalizacijom (odvod otpadne vode). U isto vreme rešava se veliki problem prikupljanja i kupovine poljoprivredne biomase. Za kontinuiran rad pogona potrebno je godišnje obezbediti 8.000 tona biomase, da bi učinak pogona bio 1,0 tona na čas energetskih peleta. Bivši poljoprivredni kombinat "Agrouniju" kupila je firma "MK Komerc" iz Novog Sada. Velike količine slame se koriste za potrebe stočarske proizvodnje. Kupovina slame od zemljoradnika je otežan posao pošto su oni razuđeni i imaju male količine biomase. Ukoliko bi se i napravio ugovor s njima, pitanje je koliko bi se poštovao taj ugovor kada bi cena slame u međuvremenu porasla. Zbog toga, da bi se firma "Miva" obezbedila sa sirovinom, ona se okrenula krupnim sakupljačima slame, koji se nalaze u južnoj Bačkoj. Oni kamarišu slamu za prodaju uz autoput E-5. U ugovor za kupovinu slame mora da se unesu sledeće klauzule: oblik, dimenzije i masa bala slame (nasipna masa), sadržaj vlage (ispod 16 %), kvalitet slame ( da ima prirodnu zlatno-žutu boju, svež miris, da nije ustajala, niti da ima stranih mirisa), sadržaj pepela (ispod 7 %), sadržaj organskih primesa (gljivica i plesni) i sadržaj neorganskih primesa (peska, kamenja, stakla, metalnih delova i zemlje), količina slame, mesto isporuke, cena i rokovi isporuke.
Sledeći problem za rešavanje nameće se firmi "Miva" koju liniju opreme da nabavi, tj. kupi, za proizvodnju briketa ili peleta, da li inostranu opremu, čisto domaću ili kombinovano, zatim da li novu opremu ili polovnu, repariranu. Da bi rešili dilemu da li da proizvode brikete ili pelete treba proceniti tržište. Brikete mogu da koriste oni koji imaju klasične peći ili kotlove za upotrebu ogrevnog drveta i/ili komadnog ili briketiranog uglja. Usput da napomenemo, da se u ložišta tih peći ne sme ubacivati do vrha brikete od biomase, jer se biomasa pri sagorevanju gasifikuje i može doći do pucanja ložišta. U ložištu se mora ostaviti dovoljno prostora za sagorevanje gasova od biomase. Loženje briketa obavlja se uglavnom ručno. Pošto brikete od biomase brže sagorevaju od drveta ili uglja, onda je potrebno da se loženje obavlja češće. Energetska vrednost, sadržaj pepela, sadržaj vlage i nasipna masa briketa i peleta je uglavnom identična, ako se proizvode od iste sirovine. Cena briketa je nešto niža od peleta, ali je znatno viša od ogrevnog drveta i uglja. Cena briketa iznosi od 120 do 140 evra, a peleta od 140 do 160 evra. Loženje peleta obavlja se automatski pomoću specijalnih gorionika za pelete, koji se montiraju na vrata ložišta. Pored klasične peći ili kotla postavlja se kontejner (rezervoar) sa peletama, veličine kolika je potrebna masa peleta za nekoliko do nedelju dana. Uz pomoć PLC automatskog upravljanja, tj u zavisnosti kolika se želi uspostaviti temperature vazduha u prostoriji i vremena paljenja i gašenja ložišta, ložište se samostalno snabdeva sa peletama bez pomoći čoveka. Dakle, da bi se mogle koristiti pelete za loženje potrebno je prethodno da se na vrata ložišta ugradi gorionik za pelete. Ručno loženje peleta se ne isplati zbog njihove visoke cene i brzog sagorevanja. Cena transporta briketa i peleta je različita u odnosu na razdaljinu od proizvođača do kupca. Brikete podnose troškove transporta do 500, a pelete do 1.000 km.

Izgled energetskih peleta

Cena opreme za proizvodnju briketa je u principu nešto jeftinija (10 do 20%) od opreme za proizvodnju peleta. Uglavnom cena zavisi od proizvođača i kvaliteta izrade opreme. Ovde treba naglasiti da su ponude opreme tražene za preradu suve biomase, kako bi se izbegla kupovina skupe opreme za sušenje biomase, bar u prvim godinama rada pogona, dok se ne otplati pogon. Firma "Miva" sakupila je ukupno 15 ponuda. Nekoliko ponuda je obnavljano na zahtev "Mive" u cilju upotpunjavanja ponuda.
Domaći proizvođači opreme za proizvodnju energetskih briketa su sledeće firme: "Dekan" iz Vrnjačke Banje, "Slavija", Valjevo i "Metal Matik", Beočin. Cena linije iznosi od 40.000 do 350.000 evra, u zavisnosti od veličine, odnosno učinka opreme. Poznati inostrani proizvođači opreme za proizvodnju briketa su: "Nielsen", Danska, "Pawert", Švajcarska, "Macprese", Švajcarska, "Ruf", Nemačka, "Strautmann", Nemačka, SBM, Kina, "Gemco", Kina, "Ronak", Indija, "Lehra", Indija, itd. Cena linije za briketiranje biomase iznosi od 100.000 do 550.000 evra, u zavisnosti od učinka, zemlje proizvođača i kvaliteta izrade opreme.
Domaći proizvođači opreme za proizvodnju energetskih peleta od biomase su sledeće firme:

Pogon za peletiranje biomase

"Metal Matik", Beočin, "Metalac-Ostojić", Obrenovac, "Metalkop", Bački Jarak, "Kovačević-Inženjering", Banatski Karlovac, i "Pelet C", Temerin. Cena linije za proizvodnju energetskih peleta od biomase iznosi 50.000 do 450.000 evra, zavisno od učinka opreme. Poznati inostrani proizvođači opreme za proizvodnju peleta su: CPM, Kalifornija (USA), "Amandus Kahl", Nemačka, ICK Group, Ukrajina, "Muyang Group", Kina, "Nova Pellet", Italija, "Bühler", Švajcarska, itd. Cena linije za proizvodnju energetskih peleta iznosi od 85.000 do 650.000 evra, u zavisnosti od učinka, zemlje proizvođača i kvaliteta izrade opreme. Tako na primer, za učinak linije za peletiranje biomase od 0,55 do 0,6 t/h cena domaće linije iznosi 45.000 evra, a inostrane 85.000 evra. Za duplo veći učinak linije od 1,0 do 1,2 t/h cena domaće linije iznosi 190 do 230.000 evra, a inostrane od 185.000 do 650.000 evra. Dakle, cene su vrlo raznolike i neujednačene. Radi informisanja čitaoca navodimo da je predstavnik americke firme CPM u našoj zemlji firma "Pellet Mill", iz Pančeva, nemačke "Amandus Kahl" firma "Industrija import" iz Novog Sada, kineske firme "Muyang Group", firma "Feed Tech" iz Beograda, ukrajinske firme ICK Group, firma "Pro-X Bronto" iz Odžaka, češke firme "G-apple", firma "Green Group" iz Novog Sada i italijanske firme "Nova Pellet", firma "Lineta" iz Beograda. Pri analizi dobijenih ponuda treba posebno obratiti pažnju na uslove prodaje opreme, kao što su: potrebni sadržaj vlage u sirovini, usitnjenost sirovine, rok izrade opreme, troškovi transporta opreme, troškovi carine, garantni rok, rezervni delovi, da li je obezbeđen servis opreme, da li je izrada projekata u ceni opreme ili nije, troškovi montaže opreme i puštanja u pogon, obuka radnika, i dr.
Pre nego što se podigne pogon mora se obezbediti sigurna prodaja energetskih peleta. Treba imati u vidu da pored nabavke opreme treba sagraditi građevinski objekt sa potrebnom infrastrukturom. Takođe, treba obezbediti sredstva za nabavku sirovine za jednogodišnji rad pogona u visini 20 do 30% od celokupne investicije. Izradom biznis plana može da se ustanovi da se investicija može vratiti za nekoliko godina (3 do 6) u zavisnosti od veličine uloženih finansijskih sredstava.
Ako se detaljno analiziraju prikupljene ponude od linija za peletiranje biomase može da se konstatuje da su ponude raznovrsne i neujednačene u pogledu tehnologije rada, broja elemenata opreme, dimenzija i učinka opreme, povezanosti opreme u liniju, cena pojedinačne opreme, kao i uslova za prodaju opreme. Poseban problem nameće se pred kolektiv firme "Miva" iz Inđije kako da se ustanovi kvalitet izrade, učinak i efikasnost rada opreme u praksi. Firma "Miva" je prema svojim mogućnostima ustanovila da joj je potreban učinak pogona od 1,0 t/h. Takav učinak većina naših domaćih proizvođača opreme nema instaliran u praksi da se može videti i proveriti u radu. Drugo, inostrane firme, odnosno njihovi predstavnici u našoj zemlji nude veće učinke od 1,0 t/h, a poseban je problem što nema ni jednog instaliranog pogona u našoj zemlji na poljoprivrednu biomasu. Najviše pogona može da se pronađe za proizvodnju peleta od drvene biomase, uglavnom izvan Vojvodine. Dobro je poznato da se šumska, odnosno drvoprerađivačka biomasa, bolje presuje od poljoprivredne biomase. Ali, problem je što u Vojvodini nema šuma (7%). Dakle, ko će i kako garantovati kvalitet izrade i efikasnost rada opreme pri preradi poljoprivredne biomase koja treba da se instalira u Inđiji. Najbolje će biti da se sačeka otvaranje pogona u Doroslovu. U ovom selu, koje se nalazi na putu između Odžaka i Sombora, završava se podizanje velikog pogona za peletiranje poljoprivredne biomase. Firma BPI iz Praga, zajedno sa jednom nemačkom firmom, uložila je investiciona sredstva u ovaj pogon ili kako ga oni nazivaju fabriku energetskih peleta. Oprema je kombinovana. Srce opreme (presa i oko prese) je "Amandus Kahlova" nemačka oprema. Ostala opreme je iz Češke, drugih zemalja i iz naše zemlje. Dakle, u proleće će se moći videti kako ova kombinacija opreme radi u preradi poljoprivredne biomase. Druga mogućnost postoji da se ode u inostranstvo i vidi kako oprema odabrane firme radi sa poljoprivrednom biomasom. Na kraju, treba da se zaključi, sve se može korak po korak da savlada, ako se sve dobro pregleda, prouči i odluči.

                                                   Prof. dr Miladin Brkić
:: Obnovljivi izvori energije :: IZGRADNJA POGONA ZA PROIZVODNJU ENERGETSKIH PELETA OD BIOMASE ::