suncokret

Obnovljivi izvori energije

TROŠKOVI KORIŠĆENJA KUKURUZOVINE KAO IZVORA ENERGIJE

Dr Vladislav Zekić, Mr Dragan Milić, dr Nedeljko Tica, Poljoprivredni fakultet Novi Sad

Biomasa kao jedan od izvora obnovljive energije, je organska supstanca biljnog ili životinjskog porekla, koja se koristi u procesima sagorevanja ili konvertovanja u sistemima koji proizvode druge vidove energije (električna, toplotna). Takođe biomasa se koristi za dobijanje tečnih i gasovitih oblika goriva (biodizel, bioetanol, biogas).

Republika Srbija je potpisivanjem 2005. godine i ratifikacijom 2006. godine Ugovora o osnivanju Energetske Zajednice Jugoistočne Evrope prihvatila direktive vezane za veće korišćenje obnovljivih izvora energije. U tom smislu je Urdebom o izmenama i dopunama uredbe o utvrđivanju programa ostvarivanja strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine definisan cilj da se do kraja 2012. godine poveća učešće električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora električne energije na 2,2%, posmatrano u odnosu na ukupnu nacionalnu potrošnju električne energije u 2007. godini.

Materijal i metod

Istraživanje je orijentisano u pravcu utvrđivanja troškova prikupljanja kukuruzovine kao jednog od kriterijuma za sagledavanje ekonomskih aspekata proizvodnje energije od kukuruzovine kao biomase i utvrđivanje troškova prikupljanja ove vrste obnovljivog izvora energije, koji predstavlja ulaznu sirovinu u postupku proizvodnje peleta. Cilj istraživanja je bio da se na osnovu utvrđenog potencijala za proizvodnju energije iz kukuruzovine kao biomase sagledaju maksimalni ekonomski efekti i uloga ove linije ratarske proizvodnje u poljoprivredi.

Rezultati i diskusija

Autonomna pokrajina Vojvodina kao izrazito poljoprivredno područje u okviru Republike Srbije ima veliki potencijal za proizvodnju energije iz biomase dobijene u poljopriveredi. Prema zvaničnim podacima o zasejanim površinama u Vojvodini najveću zastupljenost u strukturi setve na području ima kukuruz. U periodu od 1980. do 2010. godine kukuruz je u Vojvodini zauzimao od 629.410 ha do 722.000 ha od ukupno 1.578.000 ha oraničnih površina. Na osnovu navedenih normativa izveden je obračun troškova spremanja kukuruznovine. Isti je vršen u skladu sa pojedinim fazama spremanja iste. Baliranje je izvedeno putem "Big baler" prese i predstavlja, po redosledu, poslednju tehnologiju spremanja slame i kukuruzovine. Prednosti ovoga sistema nad ostalim sistemima, u određenim uslovima, mogu biti brojne i u praksi se brzo uočavaju. Prese za velike četvrtaste bale zbog visokog kapaciteta ostvaruju prednosti, pre svega na velikim imanjima, jer je učinak veliki, a broj mašina i prevoznih sredstava koji se pri tome angažuju je mali. Ovim sistemom moguće je potpuno automatizovati proces izrade bala, utovara, transporta, skladištenja, izuzimanja i distribucije, a sve to uz veoma mali utrošak ljudske radne snage, ali uz znatna inicijalna ulaganja i samim tim znatne troškove. Troškovi transporta slame, balirane u obliku velikih četvrtastih bala, obuhvataju utovar i transport od parcele do ekonomskog dvorišta ili neke druge lokacije gde se slama skladišti. Transport se vrši specijalizovanom traktorskom prikolicom koju vuče traktor snage 150 kw. U konkretnom slučaju, proces utovara i transporta obavlja se specijalnim samoutovarnim prikolicama. U skladu sa time i ostale opreracije koje spadaju u transport i manipulaciju obavljaju se uz korišćenja samoutovarnih prikolica.  Navedena prikolica ima maksimalnu nosivost od 16 bala. Ako se navedeni broj pomnoži sa planiranom težinom bale od 500 kilograma, dobija se ukupna nosivost od 8.000 kilograma. Učinak transporta zavisi od transportne udaljenosti, stanja puta i drugih faktora.

Obračun ukupnih troškova vrši se sumiranjem svih faza procesa spremanja kukuruzovine. Isti je prikazan u tabeli broj 1.

Tabela 1. Ukupni troškovi spremanja kukuruzovine

Redni broj Opis Vrednost (€/t)
 1 Ukupna cena grabuljanja po toni mase  0,633
 2 Ukupna cena baliranja po toni mase  6,013
 3 Ukupna cena utovara, prevoza i istovara po toni mase   4,528
 4 UKUPNO  11,173
Zaključak

Udeo energije proizvedene iz biomase dobijen sakupljanjem kukuruzovine u bilansu zemlje može da bude značajan. Ovo povećanje moguće je ostvariti pod uslovom da se preradi što veći deo raspoloživih sirovina. U slučaju  pojedinih potrošača proizvodnja biomase može da pokrije veći deo energetskih potreba povećavajući  energetsku nezavisnost. Sagledavanje ekonomskih aspekata prikupljanja kukuruzovine kao biomase treba bazirati na primeni analitičkih kalkulacija. Ovim putem moguće je svako posmatrano rešenje testirati u promenljivim uslovima i pratiti promene troškova. Ovaj rezultat moguće je analizirati isključivo na nivou društva i ekonomski vrednovati kroz finansijsku podršku, koju u korišćenju obnovljivih izvora mora da pruži država putem niza podsticajnih mera.

Kroz obračun troškova utvrđeno je da cena spremanja jedne tone kukuruzovine iznosi 11,17 €. Ako se u obzir uzme odnos odnosa zamene od 1.38 tone kukuruzovine za 1 tonu uglja  i nabavna cena uglja obračunava po tržišnoj ceni od 32 € moguće je doći do zaključka o velikim potencijalnim kukuruzovine kao energenta. Bez obzira na to, konačna ocena mora da uključi i troškove skladištenja i energetske konverzije.

Usled visokih investicija potrebnih za energetsko korišćenje kukuruzovine, uvođenje ovakvih tehnologija u proizvodnju energije može se postići samo istovremenim pokretanjem aktivnosti u više oblasti. S jedne strane, neophodno je razviti odgovorajuća tehnička rešenja, te uspostaviti odnos cena energenata koji neće davati prednost uvoznim energentima i električnoj energiji u odnosu na biomasu. Prilikom razvoja tehnoloških rešenja, prednost se mora dati onim tehnološkim rešenjima koja su već raširena u praksi. Ovo pre svega uslovljava mala investiciona moć poljoprivrede, a zatim i niska kvalifikaciona struktura radne snage u poljoprivredi. Ostvarenje ovako kompleksnih ciljeva moguće je postići samo uz podsticajne mera odgovarajućih institucija države. S druge strane, povećavanje energetskog iskorišćenja biomase imalo bi pozitivan uticaj na razvoj ruralnih sredina i zapošljavanje lokalnog stanovništva. Pretpostavka je da bi se sa povećanjem proizvodnje energije u ruralnim regijama, usled iskorišćenja biomase, stvorili uslovi za zadržavanje radno sposobnog. Država treba da vrši podsticanje domaće industrije u pravcu proizvodnje opreme za energetsko korišćenje biomase. Pored toga, neophodno je omogućiti što većem broju potencijalnih korisnika biomase da se upoznaju sa mogućnostima korišćenja biomase kao energenta.

Početni pravac u energetskoj upotrebi biomase čini stvaranje uslova u kojima će  poljoprivredna gazdinstva u što većem obimu koristiti sopstvene nusproizvode za proizvodnju energije, odnosno stimulisati organizovanje energetski nezavisnijih farmi. U ovom slučaju troškovi transporta ostataka biomase su relativno niski što predstavlja značajan uslov ekonomičnosti celokupnog procesa.

* Istraživanje je izvršeno u okviru projekata: "Ekonomska opravdanost korišćenja biljnih ostataka kao izvora energije" koji je finansiran od  strane Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj AP Vojvodine.

Reference

1. Akcioni plan za biomasu 2010-2012, Vlada Republike Srbije, Ministarstvo rudarstva i energetike, Srpsko-Holandski projekat na nivou vlada o biomasi i biogorivima (G2G08/SB/6/3), Beograd, 2010.

2. Directive 2001/77/EC on the Promotion of the Electricity Produced from Renewable Energy Source in the International Electricity Market’, Official Journal L 283,

3. Energetski bilans Autonomne pokrajine Vovodine – Plan za 2011, Vlada AP Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za mineralne sirovine, Novi Sad, decembar 2010,

4.Gommes, R. (1993): “Current climate and population constraints on world agriculture”. In: Agricultural Dimensions of Global Climate Change. H.M. Kaiser and T.E. Drennen (eds.), St. Lucie Press, Delray Beach, Florida, str. 67-86

5. Perunović, P., Pešenjanski, L. (1998): “Mogućnosti korišćenje briketa – peleta od biomase u energetske svrhe”, Zbornik radova sa II savetovanja: »Briketiranje i peletiranje biomase iz poljoprivrede i šumarstva«, Regionalna privredna komora, Sombor, »Dacom«, Apatin.

6. Potkonjak V, Brkić, M, Zoranović, M, Janić, T.: Baliranje i skladištenje kukuruzovine sa prirodnim i veštačkim dosušivanjem, Zbornik radova sa II savetovanja: »Briketiranje i peletiranje biomase iz poljoprivrede i šumarstva«, Regionalna privredna komora, Sombor, »Dacom«, Apatin, 1998, s. 11-18,

7. Tadić, L. (1981): “Neki rezultati ispitivanje mašina za spremanje slame”, Savetovanje Vojvođanskog društva za poljoprivrednu tehniku, Aranđelovac 1981, Zbornik radova.

8. Martinov M., Topalov S.,: Uticaj izbora linije mašina za transport i manipulaciju slame na cenu sređivanja, Savremena poljoprivredna tehnika, l-2 (9) 49-52 (1983.)

9. White Paper: an Energy Policy for the European Union, COM(95) 682, Final, January 1996.

10. Zekić, V., Jovanović, M. (2006): "Utvrđivanje troškova spremanja slame sistemom valjkastih bala", Revija agronomska saznanja, UDK 43, ISSN 0354-2092 broj 5, Novi Sad, 38.


11. Zekić, V., Jovanović, M. (2007): "Utvrđivanje kriterijuma za sagledavanje ekonomskih aspekata proizvodnje biogasa radi daljnje proizvodnje toplotne i/ili električne energije na AD Mitrosrem", Revija agronomska saznanja, UDK 631.6, ISSN 0354-5865, br. 5, Novi Sad, str. 33-36.

:: Obnovljivi izvori energije :: TROŠKOVI KORIŠĆENJA KUKURUZOVINE KAO IZVORA ENERGIJE ::