suncokret

Organska poljoprivreda

OSNOVI ORGANSKE BILJNE PROIZVODNJE (4)

Autori: Prof. dr Mirjana Milošević i Slobodan Teofanov

Mirjana Milošević, naučni savetnik, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Slobodan Teofanov, pomoćnik ministra za poljoprivredu, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije

OSTVARENJE DOBITI OD GENETIČKIH RESURSA

Dodatni razlog za bavljenje organskom poljoprivredom je mogućnost da se kroz održavanje starih sorti i populacija, koje se uglavnom koriste u organskoj proizvodnji ostvare dodatna finansijska sredstva.

Konzervacija i održivo korišćenje biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu i pravedno korišćenje dobiti ostvarene od genetičkih resursa može se izvršiti, u skladu sa Konvencijom o biološkom diverzitetu3, održivom poljoprivrednom i prehrambenom sigurnošću, preko Međunarodnih ugovora o korišćenju genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu. Kroz Ugovore zemlje uspostavljaju efikasan i transparentan multilateralni sistem za unapređenje pristupa genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu, kao i podelu dobiti na odgovarajući, korektan način. Pored toga ovim Ugovorom se garantuje prehrambena sigurnost kroz proces konzervacije, izmene i održivog korišćenja genetičkih resursa na međunarodnom nivou. Predstavnici vlada koje ratifikuju Ugovor određuju uslove za pristup i korišćenje dobiti.

Ugovor prepoznaje ekonomski doprinos poljoprivrednika i njihovih zajednica u konzervaciji i upotrebi biljnih genetičkih resursa. To je osnova za ostvarenje Prava poljoprivrednika (farmera), koja uključuje zaštitu tradicionalnog znanja i prava za učestvovanje u podeli dobiti i donošenju odluka na nacionalnom nivou vezanih za genetičke resurse. Odgovornost vlade je da implementira ova prava. Ugovori su stupili na snagu 2004. godine. Vlade koje su ga ratifikovale čine vladino telo. Već na prvom sastanku se raspravljalo o nivou, obliku i načinu plaćanja i komercijalizacije u "Materijalnom prenosnom ugovoru" za biljne genetičke resurse, mehanizmu primene Ugovora i njegovoj strategiji18. Svaka zemlja koja ratifikuje Ugovor u obavezi je da izradi odgovarajuću zakonsku regulativu za njegovu primenu.

Prava farmera

Realizacija Prava farmera (Farmer's Rights) je ključna u implementaciji Međunarodnog ugovora o korišćenju biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu. U isto vreme ona su i preduslov za konzervaciju i održivo korišćenje vitalnih resursa kako in situ tako i na farmama.

Ugovor prepoznaje veliki udeo farmera, u celom svetu, u konzervaciji i razvoju biljnih genetičkih resursa. Taj udeo se zasniva na Pravima farmera19.

Prema aneksu Međunarodnog ugovora o korišćenju biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu, Prava farmera su definisana kao: "prava koja proizilaze iz prošlog, sadašnjeg i budućeg učešća farmera u konzervaciji, unapređenju, i korišćenju biljnih genetičkih resursa, posebno onih iz centara porekla diverziteta" Svrha tih prava je da "osiguraju pun doprinos farmerima i da održe kontinuitet njihovog doprinosa"20.

Model naplate očekivane nadoknade

Uobičajeno je da se nadoknada za prava na intelektualnu svojinu (royalty) vrše na tržištu. Prava farmera predstavljaju spremnost korisnika da plate upotrebu intelektualne svojine, dok primaoci naknade vraćaju deo te vrednosti, kao procenat od vrednosti resursa kupovinom na tržištu. Za ostvarenje dobiti putem Prava farmera vezanih za populacije kao genetički resurs, razvijen je jednostavan model ostvarenja dohotka koji se osigurava, ako su plaćanja zasnovana na sistemu naknade (royalty). Ostvarenje dobiti se može izračunati primenom formule:

Yi = Ag * S * P * R * Di - Ei + Oi

gde je:

Yi dohodak od naknade za populacije kao genetičkog resursa, naplaćen u zemlji i

Ag površina zasejana semenom populacija kao genetičkog resursa zemlje i

S količina posejanog semena po jedinici površine

P cena semena

R naknada ostvarena za korišćenje populacije

Di udeo koji populacija ima u diverzitetu u zemlji i

Ei troškovi transakcije prava vlasništva na populaciju kao genetičkog resursa

Oi dobit od upotrebe populacije kao genetičkog resursa koji se koristi za unapređenje drugih biljaka u zemlji.

Model koristi tržišni pristup ostvarenja naknade, za postizanje odgovarajućeg dela dobiti od genetičkih resursa, kao Prava farmera. U tom modelu je obezbeđeno da plaćanje koje obavlja korisnik ide zemlji porekla preko procenta u ceni semena. Prihod zavisi od količine prodatog semena koje potiče od određenog genetičkog resursa, cene semena i odnosa cene semena i plaćene naknade.

Pojavom biotehnologije i pojačanim intenzitetom zaštite intelektualne svojine genetičkog materijala, raspodela dobiti od genetičkih resursa dobija na značaju. Pravo farmera je koncept koji može, na zadovoljavajući način, da obezbedi kompenzaciju farmerima za njihov doprinos na unapređenju genetičkih resursa i njihovoj konzervaciji.

Povezivanje farmi

Organska farma se može definisati na sledeći način: "Organska farma, nije ona koja koristi određene metode i materijale, to je farma čija je struktura formirana po ugledu na strukturu prirodnog sistema koji ima integritet, nezavisnost i veliku zavisnost od živih organizama"21. Očuvanje biodiverziteta na farmama od spoljnih inputa koje se bave organskom proizvodnjom treba da bude obaveza. Iz tog razloga je važna saradnja između gazdinstava, da bi mogla da se izmene i prenesu iskustva sa jednog gazdinstva na drugo. Dobar primer povezanosti mogu biti gazdinstva koja se bave biljnom i stočarskom proizvodnjom. Krmne biljke i zrnaste biljne vrste, kao mešavine čine osnovnu hranu za preživare. Posebno je dragoceno uključivanje mahunarki kao kabaste hrane za životinje preživara. Krme mahunarke u plodoredu održavaju i povećavaju količinu azota u zemljištu koji kasnije koriste biljne vrste koje nisu azotofiksatori, a nalaze se u sistemu plodoreda. Stajnjak sa farme preživara se koristi kao izvor hranljivih materija i kao takav se vraća u zemljište. Takva gazdinstva imaju prednost zbog veće ekonomske održivosti.

Dobro organizovana farma treba da bude samoodrživa. Saomodrživa farma podrazumeva da se sve što farma može da proizvede, a potrebno je za proizvodnju, nalazi ili dobija sa farme (stajnjak, seme, biogorivo i dr.). Proizvoditi svoju hranu, isključiti se iz električne mreže i voditi skroman način života na svojoj farmi je samoodrživost.

Održivost farmi

Postoji mišljenje da je organska poljoprivreda nešto novo, tako se misli i o održivosti, kao najnovijem trendu. U stvari, koreni oba koncepta su čvrsto isprepleteni i stari koliko i čovečanstvo. Ideje oba sistema su ugrađene u sve filozofije koje su postojale vekovima: u religiji (čini drugima), u nauci (za svaku akciju postoji jednaka i suprotna reakcija), u medicini (prvo, ne čini nikakvo zlo), u ekologiji (sve je povezano).

Kada se govori o održivosti farmi ona ima uticaj na tri važne oblasti, baš kao i kod drugih segmenata na koje utiče održivost:

  1. socijalnu odgovornost - odnos prema zaposlenima u okviru farmi, udruženja ili zaposlenih u preradnim kapacitetima,
  2. ekološki integritet - kako poslovanje na farmi i njenim pratećim delatnostima utiče na živi svet i njegove resurse, i
  3. ekonomsku stabilnost - kako zaraditi, potrošiti i uštedeti novac.

Održivost se najbolje može ostvariti saradnjom između farmi koje se bave organskom proizvodnjom. Na taj način se mogu ostvariti ciljevi poboljšanja proizvodne prakse. Uspeh održivosti može da se ustanovi sistemskim merenjima koja bi se obavila na farmama u pokazateljima koji ga određuju, kvantifikujući napore za obezbeđenje stalnog poboljšanja. U sistemu organske proizvodnje sigurnost pruža postupak sertifikacije, a u održivosti ta mogućnost se pruža u merenju napora da se u dužem vremenskom periodu farmerima, partnerima i investitorima obezbedi konkurentska prednost22.

Pored veće ekonomičnosti proizvodno povezanih farmi, proizvođači su u prilici da ostvare veću cenu na tržištu za svoje proizvode iz organske proizvodnje koji su sertifikovani. Međutim, pošto mnogi proizvođači iz organske poljoprivrede ostvaruju nešto niže prinose, ne ostvaruje se uvek veći profit ili veća ekonomska održivost. Kako sve više i više organskih proizvođača ulazi na tržište, verovatno je da će se tržište stabilizovati i da će se ostvarivati profit na skromnom nivou, a možda i nestati kod nekih biljnih vrsta. Proizvođači organske hrane treba da gledaju unapred i da budu svesni tih promena.

3 Konvencija o biološkom diverzitetu (The Convention on Biological Diversity) (http://www.cbd.int/convention) jedan od najvažnijih međunarodnih sporazuma u zaštiti prirode. Ona čini okvir globalne zaštite biološke i ekološke raznolikosti. Konvencija o biološkom diverzitetu ili Konvencija o biodiverzitetu je međunarodni ugovor usvojen u Rio de Žaneiru 1992. godine. Glavni ciljevi su mu:

1. konzervacija biološkog diverziteta i održivo korišćenje komponenti biološkog diverziteta

2. korektna podela dobiti koja se ostvaruje od genetičkih resursa.

Cilj Konvencije je razvoj nacionalnih strategija za konzervaciju i održivo korišćenje biološkog diverziteta. Napred navedeno se smatra ključnim dokumentom u održivom razvoju biodiverziteta.

LITERATURA:

18. http://www.molecular-plant-biotechnology.info/

19. http://www.farmersrights.org/about/fr_in_itpgrfa.html

20. http://www.fao.org/DOCREP/x0255e/x0255e03.htm

21. Wendell B: "The Gift of Good Land" http://www.ecobooks.com/books/giftgood.htm

22. Sustainabiliy http://www.organicvalley.coop/about-us/sustainability/sustainable-trade/

:: Organska proizvodnja :: OSNOVI ORGANSKE BILJNE PROIZVODNJE (4) ::