suncokret

Prehrambeno-prerađivačka industrija

U poseti mlekari "Fruška gora" u Grabovu:
MLEKO BOLJE I OD ORGANSKOG IZ EVROPSKE UNIJE

Grabovo (14. maj 2012.) - U Master planu održivog razvoja Fruške gore od 2012. do 2022. predviđeno je da seoska područja budu zamajac razvoja Srema i cele Pokrajine.
Idealna lokacija za proizvodnju visokokvalitetne hrane je područje Fruške gore. Prema Master planu održivog razvoja na jedinoj vojvođanskoj planini predviđena lokacija za oživljavanje stočarstva je i selo Grabovo u opštini Beočin.
Potencijale razvoja zdravstveno bezbedne i organske proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda sa nezagađenih obronaka Fruške gore prepoznao je i direktor istoimene mlekare Dragan Lajić, koji je objekat podigao pre četiri godine, čime je načinio iskorak u pokretanju privrede u kraju koji žitelji nazivaju "krajem sveta".
Da bismo saznali kakva je lična vizija direktora mlekare Dragana Lajića, ali i šta očekuje od Master plana, posetili smo ga u njegovoj mlekari u Grabovu.

Sa kojeg područja Fruške gore otkupljujete mleko?
- Mleko otkupljujemo isključivo sa ovog područja Fruške gore: iz Grabova, Sviloša, Banoštora, Čerevića, Suseka, Neština, Vizića, Ležimira i Šišatovca. To je pravo planinsko mleko, većina njih drži stoku na ispaši, tako da samim tim ovo mleko ima mnogo bolji kvalitet nego mleka sa ostalih područja.

Koji je kapacitet mleka i mlečnih proizvoda mlekare?
- U pogonu se preradi od 25 do 30.000 litara mleka, što je deseti deo mogućnosti. Zato se u narednom periodu, kada je reč o stočarstvu ovog kraja, dosta očekuje od Master plana održivog razvoja Fruške gore.
Sada bi moglo da se radi 10-20.000 litara mleka i mlečnih proizvoda u jednoj smeni. Kapacitet je najbolje određivati prema tome koliko proizvoda možete da naplatite kada ih prodajete.

Šta sve proizvodite?
- Za sada se u pogonu prerađuje samo kravlje mleko. Radimo 20 do 30 proizvoda. Proizvodimo mleko pasterizovano u kesi, mleko pasterizovano u flaši, jogurt od litre, pola litre, u čaši, pavlaku, mileram, kiselo mleko, puter, slatku pavlaku, sveži sir, koji ovde zovu sremski ili švapski, urdu, a od sireva kačkavalj, trapist, rolovani sir, krišku. Ne radimo sterilisano mleko i fetu, ali sada se završava linija za tradicionalni fruškogorski kajmak. Suruktu ne prodajemo.



Mlekara "Fruška gora" u Grabovu

Zašto ne prodajete surutku?
- Pokušavamo da uradimo jedan projekat, ali čekamo neko bolje vreme.
Treba da se napravi objekat za uzgoj svinja, u turnusu 500 komada, koje će se hraniti surutkom. Probali smo mali eksperiment sa tri praseta.
Hranili smo ih šest meseci samo sa surutkom i otpadom iz mlekare i oni su za to vreme došli do 140 kilograma.
Inače, mi smo napravili liniju, koja ovih dana treba da krene, da obiramo surutku, skidamo joj masnoću preko separatora što je jedan deo procesa, a drugi deo je da izdvajamo proteine. Onda ta surutka ima minerale, u tragovima masnoću i u tragovima proteine.

Pomenuli smo Master plan: koja je vaša vizija u svemu tome?
- Naša ambicija u okviru toga je da se ovde napravi centar za organsku stočarsku proizvodnju. Prvo da probamo sa nekim pilot projektima organske proizvodnje kravljeg, kozijeg i ovčijeg mleka, naravno ako dobijemo podršku od nadležnih.

Ko je osnivač mlekare i kako ste se odlučili da pokrenete ovaj posao?
- Osnivač je naša firma "Trans-Cargo" iz Novog Sada koja se vodi na sinovima, a ja sam direktor firme. Po struci sam ekonomista. Sasvim slučajno sam se našao u poslu sa mlekom. Imamo vikendicu u Banoštoru u koju nam je jedan deda iz Grabova donosio sir i mleko i stalno me je zvao da vidim selo. Prošetali smo, pre deset godina, i ubedio me je da kupim nekih 5-6 jutara zemlje. Za tih deset godina nakupovali smo između 40 i 50 hektara zemlje u dva komada. Na toj zemlji ima svega i svačega, ima voća, livada i zaraslih parcela. Kada smo krenuli da kupujemo ovde je zemlja bila jeftina pa je polako počela da se rađa ideja o ovome što danas vidite. Uvezli smo koze iz Nemačke i pokušali da radimo neku kooperaciju ali, nažalost, naša stvarnost je da neće niko ništa da radi, ili hoće ali pod svojim uslovima. Uvezao sam 60 koza i tri jarca, ali to stado je propalo, ostalo je nešto malo. Napravili smo malu mlekaru, da pravimo koziji sir. Od malog projekta napravili smo mlekaru koja po svojim kapacitetima sada može da opslužuje Novi Sad i Sremsku Mitrovicu. Kako ne možete prerađivati par stotina litara kozijeg mleka krenulo se u otkup. Prvo Grabovo, zatim Sviloš, Ležimir, Šišatovac, Banoštor, Čerević, Neštin, Susek, Vizić i celu ovu teritoriju smo "okupirali".

Kako je opremljena mlekara?
- Naša mlekara je gotova i u njoj može kompletno da se prerađuje i konvencional na i organska proizvodnja, s tim što da bi to zvanično bilo organsko mora da prođe proces konverzije proizvodnje sirovine i da tako dođe do mlekare i da se dobije sertifikat za organsku proizvodnju. Što se tiče standarda imamo HACCP standard.
Naši kapaciteti su zaista veliki, unutra je sve prvoklasna oprema, automatizovano, 99 odsto opreme je novo, a sva ta oprema je domaća. Od polovne opreme jedino imamo dva separatora. Sve ono što možete napolju da kupite možete i u Srbiji i to po cenama koje su mnogo niže. Ovu opremu nama je radio Jekić iz okoline Kragujevca. Oprema je od čistog inoksa, a ima dva kilometra cevi: mlekovodi, toplovodi, ledena voda, bunarska voda, itd.
Bila je dilema da li da kopamo svoj bunar ili da se priključimo i sredimo vodu u selu. Tako smo u dogovoru sa komunalnim preduzećem iz Beočina ugradili hlorinator i napravili dobru vodu i za selo i za mlekaru.


Proizvodni pogon

Koliko mlekara ima zaposlenih?
- Moji sinovi Marko i Nikola povremeno rade ovde, povremeno u Novom Sadu, ali u principu u ovom obimu proizvodnje sa vozačima radi šestoro ljudi, od kojih je četvoro iz Grabova.

Sa koliko farmera sarađujete i kakvi su Vam uslovi plačanja?
- Mleko otkupljujemo u 50 do 100 domaćinstava u selima koja sam naveo, a otkupna cena je od 26,5 do 31,5 dinar, u zavisnosti od kvaliteta, količine i ostalih parametara, tako da je naš cenovnik sličan Imlekovom. Otkupljeno mleko redovno plaćamo. Obračun se radi svakih 15 dana i u sledećih desetak dana im se to isplati.

Kakva su Vam iskustva iz prodaje i distribucije?
- Za sada imamo prodavnice u Beočinu, Kamenici, Karlovcima, Futogu, Novom Sadu. Kada krenete sa svim tim neminovno se sudarate u realizaciji. Kod nas ima poštenog sveta, ali ima i puno prevaranata i kada počnete distribuciju i prodaju onda se spotaknete: nekima date robu a pare ne dobijete nikad, ili ne možete da naplatite. Zato smo i otvorili svojih desetak prodavnica.

Odležavanje kačkavalja                                  Pasterizovano mleko u kesi

Ovakvi projekti ne rade se bez nauke. Ko su Vaši stručni konsultanti?
- U ovoj priči mi smo zajedno sa profesorkom Ankom Popović-Vranješ sa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada i profesorom Slobodanom Jovanovićem sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu, koji je i član Pokreta za bezbednost hrane. Bili smo participanti projekta u kojem su oni tri godine vršili analizu ovog mleka i hrane koju jede ta stoka. Uzimali smo biljke nasumice gde pasu, uzimali seno, lucerku i mleko. Kako smo dobijali rezultate pravili smo uporedne analize ovog mleka sa mlekom iz organske proizvodnje u Austriji, Italiji i Sloveniji i standardne proizvodnje u Bačkoj. Pokazalo se da naše mleko ima mnogo bolje karakteristike i od onog organskog mleka iz EU. Ima veću nutricionističku vrednost, ima omega 3 kiseline, vitamine A, B, C i D, ima linolinske kiseline koje organizam ne pravi a mora da ih uzme spolja. Ima daleko bolji kvalitet nego sva ostala mleka.

Zašto se onda više ljudi ne bavi tom proizvodnjom?
- Problem cele priče je što je danas teško pokrenuti ljude jer su oni toliko puta izigrani i ne pada im na pamet da nešto menjaju i da ulažu na nečiju časnu reč. Prvo bi morali da vide i osete efekte svega toga pa da kažu da će to da rade. Ipak, sada dolazimo u situaciju da je ovakva proizvodnja formalno ušla u strategiju razvoja opštine Beočin, ušla je i u Master plan - i treba se maći sa mrtve tačke.

Kako Vi vidite taj razvojni put?
- Moraju se prvo uraditi pilot projekti, a da li će to biti pod pokroviteljstvom mlekare ili nekog drugog nije bitno, ali treba uvek krenuti od toga da je neko vezan za nešto. Jer kada dođe neko novi pitanje je šta će da napravi ako ga ništa ne veže, jer nije ništa uložio. Dakle, trebalo bi izvršiti komasaciju u cilju organske proizvodnje. Posle treba napraviti objekat sa brojem stoke kako to predviđa organska proizvodnja, da li je to 20 ili 50 krava, 100 ili 200 koza, 100 ili 200 ovaca - i krenuti. Priča se tu ne zaustavlja, ne podrazumeva samo jednu osobu ili jednu firmu. Pošto je to jako kompleksna proizvodnja to podrazumeva stručne službe gde prvo da bi imali organsko mleko morate proći proces konverzije, morate krenuti od ratarske proizvodnje, a tu moraju da se uključe ratari sa fakulteta koji će da kažu šta i kako treba sejati, gde kupiti seme za organsku proizvodnju, koji su to zaštitari, preparati kojima može da se pospešuje rast, da se uništavaju štetočine, itd. Moraju da se uključe kompletni timovi.
Nakon proizvodnje hrane, kojom će se stoka hraniti u periodu kada nije na paši i dohranjivati, jer suština organske proizvodnje je da stoka bude od 70 do 80 odsto vremena na paši, tu se nadovezuje veterinarska služba obučena za organsku proizvodnju. Što se tiče objekata, mehanizacije, načina obrade, sve treba da se prilagodi, a to ne može ni jedan čovek, ni jedna firma, već to mora biti pod pokroviteljstvom nekoga ko je spreman da uloži sredstva i da kaže: ovo je i naša i vaša budućnost! Nemačka i Austrija su ovakvom proizvodnjom pokrivene od 30 do 40 odsto. Mi imamo šansu, u tom smislu, da takva proizvodnja kod nas bude jeftinija, jer kod nas nema toliko zagađenja.

Kakvi su impulsi sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta i Pokrajine, prema Mlekari "Fruška gora" u smislu inicijative za organsku proizvodnju?
- Šta sam imao da kažem ja sam napisao u projektima, a ti projekti tek treba da se rade ako ovo sve zaživi. Imao sam ideju da se ovde napravi centar za organsku proizvodnju jer u Grabovu ima napuštenih kuća koje bi mogle da se otkupe, s tim što bi to moglo da bude istureno odeljenje fakulteta i da neki novi ljudi koji će se baviti tom proizvodnjom dođu na konkretno mesto, ali i da to znanje mogu da primenjuju na drugim mestima. To bi trebao da bude otvoreni centar edukativnog karaktera, tako da neko ko poželi u Crnoj Gori, Bosni, Makedoniji, itd. da se bavi ovakvim vidom proizvodnje može da dođe, vidi i uči. To bi mogla da bude višestruka korist i za selo, i za Frušku goru, i za Pokrajinu.

Kolike su bile ukupne investicije u mlekaru?
- Teško je to izračunati. Mlekara radi četiri godine, a pre toga je ulagano tri godine. Nisam uzimao kredite, sve je rađeno od sredstava ostvarenih u našoj firmi "Trans-Cargo". Naša firma radi od 1994. godine, nikada nismo bili u blokadi, niti smo bili problematični. Radimo najviše masovne terete kao što su žitarice. Gro te robe ide baržama, ranije je to išlo i morskim brodovima, ali sada je to najviše usmereno na Dunav, nešto manje na železnicu, a sasvim malo na kamionski prevoz.

Kakva je perspektiva za mlade u selima u kojima ima posebnih mogućnosti za bavljenje organskom proizvodnjom?
- To je državno pitanje. Kada čovek ima 18 godina šta je to što ga zadržava na Fruškoj gori? Ljudi koji žive u ovakvim mestima treba da imaju sve benefite: kvalitetnu vodu, struju, gas, mobilni telefon, kanalizaciju. Ako hoćemo da se bavimo organskom proizvodnjom moramo se dogovoriti gde ćemo sa tim otpadom, a najjefitniji način kako skloniti otpad iz prirode je da se napravi kanalizacija i sistem čišćenja. Ako hoćemo da zadržimo ljude ovde njima treba život ovde da je jeftiniji nego u gradu. Jer, danas je jeftinije napraviti mlekaru u centru Novog Sada nego ovde.


Dragan Lajić

Kakvo je Vase iskustvo sa lokalnim stanovništvom?
- Što se tiče lokalnog stanovništva imamo jedan korektan odnos, ja sam miroljubiv čovek, nikada se ne svađam. Ne smetaju oni meni, a ja pokušavam da njima ne smetam. Uostalom ja sam im nešto i doneo u Grabovo od čega svi imaju koristi.
Inače, samo selo ima nešto preko 50 kuća i oko 130 ljudi i planiramo još jednu prodavnicu da napravimo u selu - kaže Dragan Lajić, bisnismen i vizionar organske proizvodnje mleka. Opušten, daleko od gradske buke i vreve, u srcu pitomine Fruške gore.

REČ FARMERA: ĐORĐE JANKOVIĆ
- KOREKTAN ODNOS MLEKARE
 
Đorđe Janković, farmer iz Grabova koji je jedan od onih koji se nalazi na listingu Mlekare "Fruška gora", o tome kako je zadovoljan odnosom mlekare prema proizvođaču kaže:
- Za sada sa mlekarom imam dobre odnose, a nadam se da će tako biti i u buduće. Ako bude mogućnosti i dođe bolje vreme nema razloga da ne predajem još više mleka. Bolje meni, bolje njima.

Tekst i fotografije: Dragan Ćosić
Izvor: "Sremski poljoprivrednik"

:: Prehrambeno-prerađivačka industrija :: U poseti mlekari "Fruška gora" u Grabovu:<br />MLEKO BOLJE I OD ORGANSKOG IZ EVROPSKE UNIJE ::