suncokret

Ratarstvo

KRIZNE TAČKE U PROIZVODNJI PŠENICE U VOJVODINI SA ASPEKTA KLIMATSKIH PROMENA I POJAVE EKSTREMNIH VREMENSKIH USLOVA

14. januar 2014. - Agrotehnika ima ulogu da omogući nesmetani rast i razviće strnim žitima, kao i da ublaži negativne uticaje klimatskih činilaca na biljku. Najmoćnije agrotehničke mere u ovom smislu su optimalni rok setve, prilagođen sistem obrade i pripreme zemljišta za setvu, pravilan izbor sistema đubrenja, sorte, optimalnog vegetacionog prostora za svaku biljku, kvalitetno i blagovremeno izvođenje mera nege tokom vegetacije, zaštita od štetočina, korova i bolesti, itd. Prema našim istraživanjima, ukoliko se primenjuje potpuna agrotehnika strnih žita, uticaj godine se može korigovati za 10-20%.

Poznato je da se u odnosu na druge grane ljudske delatnosti, posebno na industriju, ratarska proizvodnja karakteriše složenošću i zavisnošću od velikog broja prirodnih činilaca, naročito zemljišnih i klimatskih uslova godine i lokaliteta. Kako biljna proizvodnja protiče u nekontrolisanim ekološkim uslovima, prilikom planiranja agro-tehnoloških operacija neophodno je svesno prilagođavanje klimatskim uslovima, što znači i određenu borbu za ublažavanje efekata nepovoljnih vremenskih prilika. Klima se, kao limitirajući faktor u poljoprivredi, ispoljava naročito pojavom ekstrema nekog činioca, pri čemu veliki problem predstavlja nemogućnost da se predvide njihova odstupanja od normalnog toka. Agrotehnika tada ima ulogu da omogući nesmetani rast i razviće strnim žitima, kao i da ublaži negativne uticaje klimatskih činilaca na biljku. Najmoćnije agrotehničke mere u ovom smislu su optimalni rok setve, prilagođen sistem obrade i pripreme zemljišta za setvu, pravilan izbor sistema đubrenja, sorte, optimalnog vegetacionog prostora za svaku biljku, kvalitetno i blagovremeno izvođenje mera nege tokom vegetacije, zaštita od štetočina, korova i bolesti, itd. Prema našim istraživanjima, ukoliko se primenjuje potpuna agrotehnika strnih žita, uticaj godine se može korigovati za 10-20%.


Uticaj suše na pšenicu

Suša predstavlja jednu od najštetnijih, najkompleksnijih, ali i najmanje shvaćenih od svih prirodnih katastrofa, koja utiče na više ljudi nego bilo koja druga elementarna nepogoda. Kao vremenska pojava, ona u stvari predstavlja "uobičajeni" deo klime, javlja se u praktično svim regionima sveta i nanosi ogromne štete raznim granama privrede sa velikim ekonomskim, socijalnim i posledicama po životnu sredinu. U našoj zemlji, u manjem ili većem intenzitetu suša je izražena skoro svake godine i predstavlja ograničavajući faktor visokih prinosa. U toku vegetacione sezone javljaju se kraći ili duži sušni periodi, te cela Vojvodina ponekad postaje aridna oblast sa izraženim manjkovima vode.

Sva strna žita su veliki potrošači vode. Iako oko tri četvrtine površine zemljišta na kojima se uzgaja pšenica dobija u proseku između 375 i 875 mm godišnjih padavina, ona može da se uzgaja u gotovo svim sredinama gde količine padavina iznose od 250 do 1.750 mm, pod uslovom njihovog ravnomernog rasporeda. Za visoke prinose zahtevi pšenice za vodom iznose 450 do 650 mm, u zavisnosti od klimatskih uslova i dužine vegetacionog perioda. Učešće vode neophodno je u svim životnim funkcijama biljaka. U nedostatku vode usporava se ili prestaje rast, sa kojim je vezana ukupna masa biljaka i prinos. Voda u biljku ulazi preko korenovog sistema, te su raspored korenove mase u zemljištu i prisustvo korenovih dlačica važan elemenat za snabdevanje vodom, pri čemu su dubina i gustina ukorenjivanja pod uticajem sadržaja vode, hranljivih materija i kiseonika u zemljištu. Pšenica usvaja vlagu skoro isključivo iz zemljišta. Stoga nakupljanje dovoljnih količina i čuvanje (konzervacija) vlage u zemljištu predstavlja odlučujući faktor u snabdevanju biljaka vodom.

Količine padavina u predsetvenom periodu i mesecu setve (u našim uslovima septembru i oktobru) vrlo često imaju presudni značaj za formiranje prinosa ozime pšenice. Klijanje zrna se usporava i gotovo prekida kada je sadržaj vode u zemljištu ispod 30% od poljskog vodnog kapaciteta. Nedostatak ili nedovoljna količina padavina u vreme setve utiče na otežanu osnovnu obradu, predsetvenu pripremu i kvalitet setve, što produžava vreme nicanja i ukorenjavanja i dovodi do slabijeg razvoja i pripreme biljaka za zimu. Ako je vlažnost zemljišta u zoni setve ispod optimalne, klijanje i nicanje semena će se smanjiti, što dovodi do sporijeg, odloženog i neujednačenog nicanja, a što ima negativnih posledica i u ostatku vegetacione sezone, kao i u konačnom prinosu. Međutim, i preobilne, katkad pljuskovite padavine u septembru i oktobru (naročito na težim tipovima zemljišta) mogu često da odlažu setvu pšenice van optimalnih rokova, te se pozitivan efekat takvih padavina umnogome smanjuje, pošto ih pšenica ne može racionalno iskorišćavati.


Suša u fazi nicanja uzrokuje proređen sklop biljaka

Kao česta pojava karakteristična za region Vojvodine, navode se i male količine padavina u zimskom periodu, što katkad izaziva pravu zimsku sušu, koja ometa normalno razviće pšenice zbog odsustva zaštitnog snežnog pokrivača i, što je često važnije - ne daje mogućnost nakupljanja rezervi zimske vlage. Najveći prinos ozime pšenice u Vojvodini obično se dobija pri obilnijim aprilskim padavinama i umerenim padavinama u maju i junu mesecu. U pogledu padavina u kasnijem delu vegetacije ozime pšenice, naročito junskih, često se, zbog njihovog olujnog i pljuskovitog karaktera znatan deo tih padavina ne iskoristi od strane biljaka. Pored toga, veće količine majsko-junskih padavina češće štete ozimoj pšenici, jer mogu izazvati masovno poleganje ili jaču pojavu bolesti, naročito kod useva obilnije đubrenih azotom. Duži kišni periodi, sa puno oblačnosti, mogu da smanjuju transpiraciju i pogoršavaju transport asimilativa u zrno. U uslovima obilnih padavina u fazama sazrevanja i punoj zrelosti dolazi i do promena u tehnološkom kvalitetu pšenice. Istraživanja pokazuju da ukoliko su kiše u tom periodu u obliku pljuskova, najveći gubici nastaju usled osipanja zrna, a ukoliko se u više navrata javljaju dugotrajne kiše slabog intenziteta, gubici nastaju usled aktiviranja fizioloških procesa u zrnu.

Kritični periodi u proizvodnji pšenice
Kod pšenice, kao i kod svih žita, najveće potrebe za vodom su u periodima najintenzivnijeg porasta, od bokorenja do klasanja. Ukoliko u tom periodu nastupi nedostatak vlage obrazovani klasovi biće slabo ispunjeni zrnom. Ovi najosetljiviji periodi u životu biljaka pšenice obeleženi su kao kritični periodi. Prema većini autora, kritični periodi pšenice za vlagom, kada je najveće smanjenje prinosa usled suše, su periodi setve i nicanja, kraj bokorenja i početak izduživanja stabla - vlatanja, zatim klasanje i formiranje i nalivanje zrna. Nedostatak vlage je daleko manje štetan ako nastupi u fazi bokorenja ili u fazama početka voštane zrelosti i zrenja.

Nedostatak vlage za biljke u letnjim mesecima posledica je visokih temperatura vazduha, niske relativne vlažnosti, vrlo visoke evapotranspiracije i nedovoljne količine padavina. Dakle, da bi se dobila realnija slika odnosa između količina padavina i prinosa, moraju se uzeti u obzir ne samo količine padavina i njihov raspored, već i temperaturni (isparavanje) i zemljišni uslovi, odnosno mora se odrediti bilans vlage u zemljištu po mesecima vegetacije. Nadalje, treba imati u vidu da se uslovi u pogledu zemljišne vlage koju će ozima pšenica koristiti pripremaju još od leta prethodne godine - u julu, avgustu i septembru. Analize zemljišta na sadržaj lakopristupačnog azota (NO3- i NH4+ - N), koje se primenjuju pred prihranjivanje pšenice, jasno su pokazale i jak uticaj preduseva (npr. suncokreta) na mineralnu ishranu. Ovaj uticaj bio je direktan, preko sadržaja i distribucije mineralnog N, ali i indirektan, preko bilansa vlage u profilu zemljišta.

Pšenica ima različite potrebe za uslovima vlažnosti u određenim fazama rasta i razvića, te je smanjenje prinosa usled suše određeno time u kojoj fazi razvitka suša dejstvuje na biljke i shodno tome, preko koje od komponenti prinosa će izazvati njegovo smanjenje. Tako, ako se nedostatak vlage u zemljištu javi na kraju bokorenja, kada se završava formiranje klasaka, to će se ispoljiti u umanjenoj dužini klasa i manjem broju plodnih klasaka. Nedostatak vlage u fazi vlatanja (intenzivni porast) je kritičan ne samo usled znatnije potrošnje vode, već i zbog toga što se u ovoj fazi remeti odnos između lisne površine i aktivno upijajuće površine korena. Nedostatak vlage u zemljištu u vreme klasanja i cvetanja još više uvećava broj neplodnih klasaka, a smanjuje i broj klasova po biljci, dužinu klasova i broj zrna po klasu. Period od cvetanja do sazrevanja (samim tim i nalivanje zrna) je takođe kritičan za prinos i kvalitet pšenice. Vodni deficit u periodu formiranja prinosa (formiranje i nalivanje zrna) rezultira manjom masom zrna, a topli, suvi i jaki vetrovi u kombinaciji sa deficitom vode u ovom periodu izazivaju smežuravanje i dobijanje šturih zrna. Vodni deficit (posebno ako je u kombinaciji sa visokim temperaturama) uzrokuje i značajno pogoršanje vitalnosti polena i oplodnju i formiranja zrna.


Posledice suše u fazi nicanja

Kod pšenice, kao i kod svih žita, najveće potrebe za vodom su u periodima najintenzivnijeg porasta, od bokorenja do klasanja. Ukoliko u tom periodu nastupi nedostatak vlage obrazovani klasovi biće slabo ispunjeni zrnom. Ovi najosetljiviji periodi u životu biljaka pšenice obeleženi su kao kritični periodi. Prema većini autora, kritični periodi pšenice za vlagom, kada je najveće smanjenje prinosa usled suše, su periodi setve i nicanja, kraj bokorenja i početak izduživanja stabla - vlatanja, zatim klasanje i formiranje i nalivanje zrna. Nedostatak vlage je daleko manje štetan ako nastupi u fazi bokorenja ili u fazama početka voštane zrelosti i zrenja.

Nepovoljan efekat suše dakle naročito je izražen kada se ona pojavi u kritičnim periodima ili fenofazama razvoja biljaka. Međutim, veoma često se čitav period vegetacije može smatrati kritičnim periodom, jer je biljkama neophodan stalni priliv lakopristupačne vode u sloju aktivne rizosfere zemljišta.

Ukoliko je zemljište suvo, zbog manje pristupačnosti i usvajanja vode smanjuje se i usvajanje i translokacija mineralnih hraniva. Povećane temperature i smanjeno snabdevanje vodom smanjuju prinose biljaka, ali i njihovu reakciju na primenjeni azot. Više temperature povećavaju evapotranspiraciju pri niskoj snabdevenosti azotom, ali je smanjuju pri dovoljno N đubriva. Primenom odgovarajućih doza i odnosa NPK hraniva nepovoljan efekat suše se može ublažiti, jer je uočeno da harmonična mineralna ishrana smanjuje transpiracioni koeficijent biljaka.

Za rešavanje problema u borbi sa sušom i preduzimanje preventivnih mera za ublažavane njenih negativnih efekata, neophodna su kompleksna zajednička istraživanja timova agronoma, agrometeorologa, klimatologa, fiziologa i pedologa. Agronomski pristup problemu govori da je ovo je moguće u uslovima savremene tehnologije gajenja: navodnjavanjem, ekonomski postavljenim plodoredom, pravilnim sistemom đubrenja, racionalnom (konzervacijskom) obradom zemljišta, setvom visokoproduktivnih sorti sa visokim kvalitetom semena, efikasnijom borbom sa korovima i primenom kompleksa mera u borbi sa štetočinama i bolestima.


Doc. dr Goran Jaćimović,
Master inž. Vladimir Aćin

Poljoprivredni fakultet Novi Sad,
Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad

:: Ratarstvo :: KRIZNE TAČKE U PROIZVODNJI PŠENICE U VOJVODINI SA ASPEKTA KLIMATSKIH PROMENA I POJAVE EKSTREMNIH VREMENSKIH USLOVA ::