suncokret

Stočarstvo

Stočarstvo Srbije 2015: LOŠA POLITIKA POJELA STOKU (2)

Piše: Branislav GULAN

Proizvodnja mesa u Srbiji za dve decenije opala je sa 650.000 na 450.000 tona godišnje. Nekada smo po stanovniku godišnje trošili 65, a danas svega 43 kilograma mesa

 Uništeno govedarstvo! 

I pored izrazito povoljnih uslova stočarstvo Srbije se nalazi u dubokoj krizi. Broj stoke se u poslednje tri decenije značajno smanjivao pa je proizvodnja mesa opala sa 650.000 na 450.000 tona godišnje. Potrošnja mesa po stanovniku smanjena je u tom vremenu sa 65 na 43 kilograma godišnje. Uzroci se nalaze u narušenim paritetima cena, gubitku tržišta, nemogućnosti izvoza svih vrsta mesa, smanjenoj kupovnoj moći stanovništva, narušenom sistemu finansiranja, nedovoljnim sredstvima u agrarnom budžetu, neadekvatnom funkcionisanju robnih rezervi... Najteže stanje je u govedarstvu, što pokazuju i podaci da već dve decenije imamo dozvole za preferencijalni godišnji izvoz "bebi bifa" od 8.875 tona u Evropsku uniju, a koristimo ga sa manje od 10 odsto. Najbolji primer je činjenica da je 2013. godine bilo izvezeno svega 600 tona! Razlog je nepostojanje junadi. Jer, u tovu imamo oko 20.000 grla, a od toga 5.000 grla se prošvercuje godišnje u Bosnu i Hercegovinu preko Drine. Da bi ispunili kvotu izvoza "bebi bifa" prema Evropskoj uniji, potrebno je da namenski u stajama bude 100.000 junadi! Da je to malo koliko sad imamo junadi i izvoza "crvenog mesa", najbolji dokaz je činjenica da je 1990. godine u svet bilo izvezeno čak 50.000 tona "bebi bifa", a od toga 30.000 tona je bilo iz Srbije. Za novac dobijen od izvoza "bebi bifa" u SAD koji je trošila američka vojska, tadašnja Jugoslavija je kupovala avione... Proizvodnja junećeg mesa u Srbiji gotovo da je ugašena i država pod hitno bi trebalo da opredeli određena sredstva da bi je obnovila. Privrednici se sve manje odlučuju za tov junadi jer im se finansijski ne isplati, pa su čak i oni stočari koji su imali nadu, odustali od toga nakon suše u 2012. godini, kada je tov junadi desetkovan.

"Nekadašnja Jugoslavija je devedesetih godina prošlog veka izvozila je 50.000 tona "crvenog junećeg mesa", a od toga iz Srbije je bilo 30.000 tona. U 2006. godini bilo je izvezeno 2.300 tona, a u 2013. godini oko 600 tona, sa tendencijom daljeg pada tog izvoza", navodi Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije. Broj uslovnih grla stoke, prema procenama, trenutno iznosi 0,30 grla po hektaru oraničnih površina, što i dalje ukazuje na ekstenzivnost domaće proizvodnje. Cilj je da bude najmanje jedno grlo po hektaru, koliko imaju srednje razvijene zemlje. Po njegovim rečima Srbija ima kapacitet da gaji nekoliko desetina hiljada junadi u tovu. Problem je što farmeri ne vide dobit u tom poslu, a za to postoji više faktora. Ako nije garantovana cena otkupa stoke, onda će izgubiti. Tržište formira cenu, i svaki posrednik ugrađuje sebe u nju, tako da najmanje dobija onaj koji tovu stoku i oko nje radi 365 dana godišnje. Hrana za životinje je skupa i zato automatski nismo konkurentni na tržištu EU. Pored toga proizvođačima je potrebna stimulacija države, ali i organizovana proizvodnja. Dakle, ističe Budimović,  proizvođačima treba jeftina hrana za životinje, organizovana proizvodnja, siguran otkup i plasman na inostrana tržišta, koji su ključni za unapredjenje izvoza mesa na bilo koje tržište. Zbog loših uslova i nesigurne proizvodnje u Srbiji je 2012. godine zaklano oko 368.000 goveda i 5,8 miliona svinja. Ako se pretvori u mesto, to je oko 80.000 tona goveđeg mesa, 260.000 tona svinjskog mesa, kao i 100.000 vrsta mesnih prerađevina, trajnih, polutrajnih, dimljenih i konzervisanih proizvoda.

 Kuga zaustavila izvoz 

Zbog svinjske kuge Srbija ne može da izvozi u EU svinjsko meso, već samo proizvode termički obrađene, a to su niže kategorije. Kada govorimo o "bebi bifu" to je najkvalitetnije meso koje se dobija od teladi težine od 110 do 120 kilograma. Odnos stoke koja je zaklana u klanicama i van njih postepeno se smanjuje i dobro je da polako ulazimo u kolosek zakonske regulative. Taj odnos nekada je bio 1:3, a sada je 1:2, navodi razlog za to je prvenstveno zakonska regulativa, a drugi razlog je što se polako napušta tradicionalni način pripremanja mesa i proizvoda od mesa zbog načina i tempa života, pa se potrošači opredeljuju za trgovinske lance koji u ponudi imaju polupripremljene proizvode. I u ovoj godini imamo pad broja grla. Inače, pravi pokolj stoke bio je 2012. godine. To je bila nepovoljna godina i zbog suše, aflatoksina, nedostatka stočne hrane, što se sve odrazilo na dalje pražnjenje staja i obora. Ocena je, da je dobra mera bila donošenje novog Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Na predlog PKS po prvi put su uvedeni i podsticaji za proizvodnju živinskog mesa i jaja. To je značajan privredna grana, koja zapošljava veliki broj ljudi, a meso se sve više koristi u ishrani zbog cena i lakoće pripreme. Živinska proizvodnja u Srbiji je premašila proizvodnju goveđeg mesa i kreće se oko 100.000 tona na godišnjem nivou, a u Srbiji se godišnje proizvede oko 1,2 milijarde komada jaja.

U Srbiji postoji i oko 40 većih industrijskih klanica za klanje goveda i veliki broj malih klanica, a kapaciteti za klanje su oko milion grla, ali se u klanicama zakolje manje od 200.000 grla goveda svih kategorija. Mi danas u Srbiji proizvodimo godišnje 80.000 do 100.000 tona junećeg i oko 280.000 tona svinjskog mesa. U 2012. godini je ukupna vrednost realizovane stočarske proizvodnje u Srbiji procenjena na oko 1,8 milijardi dolara, što je predstavljalo pad od svega 0,81 odsto u odnosu na 2011. godinu. Učešće stočarske proizvodnje u bruto ostvarenoj vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje iznosila je 37,9 odsto. Vrednost govedarske proizvodnje iznosila je 796 miliona dolara. Inače, u Srbiji kontrolisani uzgoj goveda zauzima svega pet odsto učešća, a u ovčarstvu samo jedna farma ima organizovani i kontrolisani uzgoj ovaca. Jedna od najvećih farmi u nekadašnjoj Jugoslaviji, ali i poslednja velika farma u Srbiji, koja se nalazi u Vlasini Stojkovićevoj na Vlasinskom jezeru ove godine će prestati da radi. Jer, nema hrane za stoku. Proteklih godina se održavala zahvaljujući tome što je bila u sastavu "SIMPA". Iako ima sve objekte infrastrukturu i livade i pašnjake, niko u Srbiji nema interes da je zadrži... Slično je i na Pešteru, na kome je pre četiri decenije bilo 200.000 ovaca, a sad ih ima jedva nešto više od 10.000! Zahvaljujući neadekvatnim merama države, sve je uništivano postepeno. Jer, lakše je bilo i korisnije za uvoznike da se sve to kupuje u svetu!

Milomir Tošović, direktor "Kotlenik" prometa iz Lađevaca  ističe da država mora da omogući tov junadi da bi proizvodnja junećeg mesa postala profitabilna i opredeli jasna podsticajna sredstva koja će ciljano usmeravati. Potrebno je obezbediti novac i njegovo ciljano usmeravanje, ali i kontrolisati trošenje subvencija. To je i jedini put da se zaustavi nelegalna trgovina Jer, iz Srbije se izvoze živa telad. Ponajviše preko Dine, gde ode oko 5.000 grla, ali i u Izrael i druge zemlje, što niko u svetu ne radi. Stočarstvo ima spor obrt, posebno u govedarstvu i uzgoju goveđeg mesa pa je trebalo da se strategijom poljoprivrede koja obuhvata stočarstvo, trebalo da se reguliše ta proizvodnja. Samo tako su se mogla i očekivati poboljšanja. Međutim, strategija je doneta, i ona predstavlja loš udžbenik. U nju nisu uključene naše specifičnosti, sadrži i niz netačnih podataka. Mnogo je koštala njena izrada, nisu doneta ni prateća dokumenta, i eto sad se već traži, da se ona povuče. To znači da se uradi nova, na osnovu prakse i onih koji treba da je sprovode, a ne na osnovu želja EU kroz kabinetski rad u Srbiji. Vlada Srbije ju je usvojila bez mnogo razmatranja i javne rasprave, a do Skupštine Srbije nije još stigla. Validna će biti samo ona koju usvoji Parlament i koja će da obaveže sve vlade i ministre u budućnosti da je sprovode. Kod nas to nije slučaj.

Od takse za piliće - živinarima ni dinara

"U Srbiji se proizvede oko 100 miliona tovljenih pilića, državna taksa po piletu je četiri dinara, a to je u ukupnom iznosu 400 miliona dinara koje živinari daju državi, a da od te takse ne dobiju ni dinara", rekao je Zoran Milanović, vlasnik farme brojlera i ćuraka u Bagrdanu kod Jagodine.

 "Čerupaju" srpske živinare 

Proizvodnja pilećeg mesa u Srbiji nalazi se u veoma teškom položaju, možda nikad gorem, kaže vlasnik farme brojlera i ćuraka u Bagrdanu kod Jagodine, Zoran Milanović. Visoke državne takse, rascepkanost proizvodnje, nedostatak subvencija i kredita, dispariteti cena hrane i gotovog proizvoda, slaba kupovna moć stanovništva, dugotrajna naplata, nelegalan uvoz "čerupaju" srpske živinare, precizirao je on.

"U Srbiji se proizvede oko 100 miliona tovljenih pilića, državna taksa po piletu je četiri dinara, a to je u ukupnom iznosu 400 miliona dinara koje živinari daju državi, a da od te takse ne dobiju ni dinara", rekao je Milanović.

U selima pod Zlatarom osnovano je prvo Udruženje odgajivača ovaca i koza, koje će nastaviti tradiciju čuvenih stočara, prekinutu 70-ih godina prošlog veka, kada su ovdašnja stada brojala i nekoliko hiljada grla. Na oko 1.000 hektara, uz nevelika početna ulaganja, i relativno brzo uvećanje stada, jer se koze i ovce jare i jagnje i dva puta godišnje, u Draževićima, Čelicama i Bistrici su shvatili da je od besposlice i besparice spas u stočarstvu. Radenko Boranijašević iz Draževića kaže da se gajenje koza i ovaca isplati i da on proda sira onoliko koliko proizvede. Dejan Mlađenović je ostao u Bistrici kako bi se bavio stočarstvom i navodi da je mnolo lakše raditi sa Udruženjem nego samostalno. U ova tri sela, na nadmorskoj visini do 1.300 metara, za sada se uzgaja oko 2.000 ovaca i do 300 koza, a među odgajivačima je sve više onih koji su obnovili dedovska imanja, kada su ovdašnje fabrike završile u stečaju."Ja sam ostao bez posla, sa pola staža, nisam imao ni radnu ni staračku penziju, a sada se bavim stočarstvom. Planiram da povećam proizvodnju ako bih uspeo da dobijem neki kredit", kaže Stevan Rajić iz Bistrice."Subvencije Vlade Srbije su 5.000 po ovci 2.000 po jagnjetu. Očekujemo preko udruženja nabavku jednog matičnog stada, koje će morati da uplati meštanima", kaže Dragan Divac, potpredsednik Udruženja uzgajivača ovaca i koza.

Do proleća, Udruženje bi trebalo da okupi oko 100 stočara. Seoski putevi su dobri, grad blizu, a kako je u poslednje dve decenije broj proizvodnih radnika u Novoj Varoši smanjen čak 12 puta - ne čudi što se stare seoske kuće obnavljaju i krče imanja zarasla u korov.

 Svako traži svoju zaradu, zato je krajnji proizvoda skup 

Na zapadu poljoprivreda je dotirana, a "mi se ponašamo tako da muzemo kravu, koju ne hranimo, dok ne lipše", ilustrovao je Milanović.

"Naša proizvodnja je rascepkana, nezaokružena, neplanska, svako radi za sebe - fabrike stočne hrane za sebe, inkubatorske stanice za sebe, tovljači rade samostalno, maloprodaje za sebe... i svako traži svoju zaradu i zato je krajnji proizvod skup i nekonkurentan na Zapadu", rekao je Milanović. On tvrdi da živinari nisu dizali cene, "jer ljudi ne mogu da kupe ni po sadašnjim, da pada promet, kod nekih i totalno, ali da većina pokušava da održi posao". Pad proizvodnje u živinarstvu je u poslednjih pet godina, tvrdi on, ističući da će proizvođači bez nekog velikog investicionog plana teško opstati. Nemamo para za osnovnu proizvodnju i sve je teže raditi, dodao je on i istakao da je "vreme takvo da se ne zna cena maltene do momenta prodaje". Za svaku proizvodnju je važna sigurna cena, ko će i koliko kupiti toga što proizvodim, cena imputa i finalnog proizvoda, "mi to nemamo, radimo kako se ko snađe", istakao je Milanović. Država mora da kaže, kolika je proizvodnja potrebna za nas, kolika za izvoz.

 Živinarstvo je za banke rizična kategorija 

Milanović je inženjer agronomije, živinarstvom se bavi 26 godina, tovi oko 200.000 pilića, 30.000 po turnusu u kooperantskim odnosima. Imao je nameru da proizvodnju širi, ali je u ovom trenutku perspektiva, kaže, vrlo loša. On ocenjuje da je živinarska proizvodnja dovoljna za domaće tržište, ali kada je u pitanju izvoz, bez jakih subvencija i objedinjavanja velikih, srednjih, malih proizvođača, i objektivno ne možem da ponudi ozbiljnu proizvodnju. Podseća da je ćureće meso iz Jagodine izvoženo u Nemačku i Švajcarsku u vreme najvećeg embarga. "Srbija je to imala, imala velike kombinate sa farmama junadi, svinja, ćuraka, klanice sa izvoznim brojem, to više nemamo", navodi Milanović. Kada je reč o kreditiranju živinarske proizvodnje od starne komercijalnih banaka, Milanović, ocenjuje da njega praktično i nema. "Spremite gomilu papira za kredit, dođete u banku, a oni kažu živinarstvo rizična kategorija, ne možemo vam odobriti kredit", ilustruje on. Živinari su razočarani što nema poljoprivrednih kredita, osim, kako kaže, u pojedinačnim slučajevima po sistemu "znam nekoga pa će me preporučiti", a to, dodaje, iritira.

U govedarstvu najteže stanje

Najteže stanje je u govedarstvu, što pokazuju i podaci da već dve decenije imamo dozvole za preferencijalni godišnji izvoz  "bebi bifa" od 8.875 tona u Evropsku uniju, a koristimo ga sa manje od 10 odsto.

 Istekao rok: bataci iz Argentine, Brazila, ali i iz zapadnih zemlja 

Problem domaćeg živinarstva je i nekontrolisan uvoz: bataci iz Argentine, Brazila, ali i iz zapadnih zemlja, gde je rok trajanja mesu šest meseci, a kod nas 12 meseci, i kada taj rok u njihovim zemljama istekne, uvozi ga lobi, koga nije briga koliko košta proizvodnja u Srbiji", istakao je Milanović. On u idućoj godini ne očekuje povećanje cena živinskom mesu, jer ne očekuje povećanje cene hrane, "koja u troškovima tova učestvuje sa 60 do 65 odsto".

Dobro su rodili kukuruz, pšenica, soja, "ali ne očekujem ni povećanje tova", dodao je on i istakao da su i "veliki marketi prešli na galantnije snabdevanje, niko neće da ponese rizik tova, uginuća i svega drugog što ga prati", zaključio je Milanović.

 Pešter čezne za novim stadima 

Potencijali Pešterske visoravni u stočarskoj proizvodnji su ogromni. Pre dve decenije na Pešteru je bilo 200.000 ovaca, a danas ima tek 15.000 - 20.000! Trenutno domaćinstva na visoravni uzgajaju više od 50.000 ovaca i 60.000 grla krupne stoke, mada je taj broj do pre dvadesetak godina bio i višestruko veći. Tradicija, znanje i kvalitet postoje, ali nedostaju investicije. Tri godišnja doba provode na stanovima. Uglavnom su to podaščane barake sa torovima pod vedrim nebom. Bez struje i vode. Pašnjaci, poput onih u vlasništvu Ramiza Tajića, veličine su kao omanja varoš. Prostiru se na više od 50 hektara. "Pedeset godina živim na stanu gore. Ja sam nekad držao, pre deset godina, po 220. Najviše sam držao 220", kažu čobani Ramiz Tajić i Hamza Dacić.

S druge strane na Pešteru, uz magistralni put ka Sjenici, svako domaćinstvo uzgaja bar po pet goveda. Marko Ašanin pristaje na razgovor ali samo dok zajedno pratimo njegovo krdo od dvadesetak krava. "Starija domaćinstva ne mogu mnogo da drže. Mlađih slabo ima. Odlazi se. Ide se kao za boljim životom", kaže Marko Ašanin, stočar.

Stiče se utisak da su na Pešteru ostala samo staračka domaćinstva. Međutim, statistika govori drugačije. Od 26.000 meštana opštine Sjenica, čak 18.000 živi na selu. Prosek godina je oko 33. Pešterska visoravan je bogomdana za stočarstvo, a ljudi su ovde izuzetno gostoprimljivi. Ne treba ni pominjati koliko poznatih proizvoda dolazi sa ove visoravni. Jedino što nedostaje je - putna infrastruktura. "Izgradićemo putnu infrastrukturu svojim sopstvenim sredstvima. Radićemo sa individualnim poljoprivredim proizvođačima i gazdinstvima. Moramo da kažemo da Sjenica u ovom trenutku u regionu ima najviše stočnog fonda", kaže Hazbo Mujović, predsednik opštine Sjenica.

Trenutno je stočni fond u opadanju, ali uz prave investicije, može se znatno povećati u kratkom vremenskom periodu. "Velike površine su neiskorišćene. Imate 28.000 grla goveda, a imate 80.000 hektara poljoprivrednih površina", kaže Faik Kurtović, referent za poljoprivredu Sjenice. Meštani problem vide i u načinu plasmana proizvoda. Iako proizvode zdravu i kvalitetnu hranu, dešavalo se da prodaju daleko ispod cene ili bace na desetine tona poznatog sjeničkog sira. Nedostaje i veterinara, pa prema podacima Kancelarije za razvoj, broj umatičenih grla ne prelazi 20 odsto ukupnog broja goveda na visoravni.

(Nastaviće se...)
Autor je član Odbora za selo SANU

:: Stočarstvo :: Stočarstvo Srbije 2015: LOŠA POLITIKA POJELA STOKU (2) ::