suncokret

Vinogradarstvo

VINOGRADARSTVO NA MALIM POVRŠINAMA (7)

Prof. dr Nada Korać
Poljoprivredni fakultet Novi Sad
Departman za voćarstvo, vinogradarstvo,
hortikulturu i pejzažnu arhitekturu

 

GAJENE STONE SORTE

Grožđe stonih sorti se koristi u svežem stanju, kao voće, neposredno posle berbe ili nakon izvesnog perioda čuvanja u hladnjači. U stone sorte spadaju i besemene jer se u svetu sve više favorizuje proizvodnja i potrošnja svežeg grožđa besemenih sorti krupnih bobica. Prema WINKLER-u i sar. (1974) kvalitetno stono grožđe treba da ima srednje krupne, rastresite grozdove, ujednačene po veličini, krupne, izdužene, ujednačene po veličini bobice sa karakterističnom bojom i prijatnim ukusom.

Da bi se dobio što bolji kvalitet i što veći udeo tržišno vrednog stonog grožđa, gajenju stonih sorti treba posvetiti nešto veću pažnju nego gajenju vinskih. Veliku pažnju treba posvetiti nivou agrotehničkih mera. U redovnu agrotehniku treba uvrstiti i neke specijalne postupke kao što su: uklanjanje lastara izbilih iz suočica i višegodišnjeg drveta u proleće, uklanjanje svake treće cvasti na rodnom lastaru, prekraćivanje grozdova posle zametanja bobica – odsecanjem slabije oplođenog vrha ili bočnih ogranaka. Ovim merama se reguliše krupnoća i struktura grozdova a dobijaju se i krupnije, po veličini ujednačenije bobice. Takođe se mogu uklanjati i sitnije, neoplođene bobice iz grozdova, naročito kod sorti kod kojih je ova pojava izražena (muskat hamburg). Prstenovanje lastara je postupak kojim se uklanja deo kore i floema na rodnom lastaru, odnosno luku, u obliku prstena širine 2–5 mm. Ovo se izvodi specijalnim makazama, posle zametanja bobica. Zahvaljujući većoj količini asimilativa koja ostaje na raspolaganju grozdovima iznad mesta prstenovanja, dobijaju se veoma krupne bobice, veći sadržaj šećera, a grožđe ranije sazreva.


A. Makaze za prstenovanje lastara (N. Korać)


B. Rez na luku (prsten) (N. Korać)

U uslovima kontinentalnog vinogradarenja može se vršiti i parcijalna defolijacija u zoni grozdova u vreme sazrevanja grožđa, kako bi se dobila što lepša i ujednačenija boja bobica i smanjio napad sive truleži. Kod besemenih sorti, ako se stono grožđe proizvodi za stonu upotrebu, primenjuje se tretiranje giberelinom u cilju dobijanja krupnijih bobica. Ova mera se može primeniti i kod stonih sorti sa semenom koje imaju sitnije bobice. Tretman se obavlja u dva navrata. Prvi put u fazi cvetanja a drugi put u fazi zametanja bobica (koncentracije su 20 ppm, odnosno 40 ppm).

U Srbiji se od stonih Vitis vinifera sorti najviše gaji muskat hamburg a na okućnicama i u zasadima vinskih sorti uvek se nađe i po koji čokot i drugih stonih sorti kao što su šasle, beogradska rana, gročanka, demir kapija i drugih.

Muskat hamburg. Sorta je nastala u Engleskoj iz ukrštanja aleksandrijski muskat x Trollinger (Nemeth, 1975). Poznata je u celom svetu i svuda visoko cenjena. Sazreva krajem II epohe. Velike je rodnosti. Za dobijanje kvalitetnijeg stonog grožđa korisno je primeniti neke od dopunskih mera (proređivanje bobica na primer). Otpornost prema niskim temperaturama je relativno dobra i značajno veća u odnosu na sve ostale stone sorte. Ukus je fini, muskatan. Grožđe se ne transportuje najbolje, a nije pogodno ni za duže čuvanje u hladnjači. Od ostataka stonog grožđa proizvodi se muskatno stono vino svetlocrvene boje i muskatna lozovača.


Muskat Hamburg (N. Korać)

Kardinal. Nastao je ukrštanjem Flame Tokay x Ribier 1939. godine u eksperimentalnoj stanici u Fresnu u Kaliforniji. Stvorili su ga E. Snyder i F. Harmon. Poznata sorta svuda u svetu. Na većim površinama se gaji u SAD, Italiji, Francuskoj i u mnogim drugim zemljama gde se proizvodi stono grožđe. Prva probirna berba u Vojvodini se obično obavlja sredinom avgusta. Odlikuje se vrlo visokom rodnošću. Dovoljno je da se reže kratko jer ima rodna i donja okca. U cilju dobijanja što kvalitetnijeg stonog grožđa, korisno je odmah posle zametanja bobica odseći vrh grozda, manje ogranke grozda koji su slabije oplođeni, pa čak i ceo loše oplođen grozd. Preostalo grožđe tada bude lepšeg izgleda. Kardinal je veoma osetljiv na niske temperature i sivu trulež grožđa.


Kardinal (N. Korać)

:: Vinogradarstvo :: VINOGRADARSTVO NA MALIM POVRŠINAMA (7) ::