suncokret

Vinogradarstvo

VINOGRADARSTVO NA MALIM POVRŠINAMA (10)

Prof. dr Nada Korać
Poljoprivredni fakultet Novi Sad
Departman za voćarstvo, vinogradarstvo,
hortikulturu i pejzažnu arhitekturu

 

UZGOJNI OBLICI – IZBOR I FORMIRANJE

Izboru i formiranju uzgojnog oblika mora se posvetiti posebna pažnja. On mora biti prilagođen zahtevima i potrebama sorte, jednostavan za formiranje i održavanje. U našim klimatskim uslovima najbolje rezultate su pokazali špalirski uzgojni oblici.

Za sorte koje zahtevaju dugu rezidbu preporučljivo je formiranje karlovačkog uzgojnog oblika, dok za sorte koje se moraju rezati na kondire najviše odgovara roajatska kordunica. Mogu se formirati i različiti tipovi dekorativnih uzgojnih oblika kao što su pergole, čardaklije i sl. Formiranje karlovačkog uzgojnog oblika je vrlo jednostavno i traje 4 godine. U prvoj godini se neguju svi lastari. Na početku druge vegetacije rezidbom se ostavljaju dva vidljiva, zdrava zimska okca, a svi ostali lastarići se uklanjaju do osnove. Tokom vegetacije neguju se samo dva lastara, a lačenjem se uklanjaju svi nepotrebni. Oba lastara se privezuju uz pritku na svakih 20 cm porasta kako bi bili pravi jer će jedan od njih dati buduće stablo. Na početku treće vegetacije odabere se jedan od dva odnegovana lastara. On se prekrati iznad druge žice, a drugi lastar se do osnove uklanja. Tokom proleća, lačenjem se uklanjaju svi lastarići do prve žice (do 80 cm), a neguju se samo oni između prve i druge žice (4–5 lastara). Na početku četvrte vegetacije, lastar najbliži prvoj žici se prekraćuje na kondir sa dva okca, a lastar iznad njega na 10–12 okaca (luk). Iznad luka se napravi presek i odbace nepotrebni lastari. Luk se prebacuje preko druge žice, savija se do prve i za nju priveže.

U Vojvodini je ovaj uzgojni oblik poslednjih desetak godina našao široku primenu. Čokoti se sade u paru na rastojanju 15–20 cm jedan od drugog. Razmak između parova čokota je 160 cm. Ovaj jednostavan uzgojni oblik obezbeđuje dobar raspored lastara i formiranje tankog, dobro provetravanog špalira, čime se smanjuje potencijal zaraze patogenim gljivama i štetnim insektima.

Roajatska kordunica je uzgojni oblik prilagođen sortama koje zahtevaju rezidbu na kondire. To su uglavnom stare autohtone sorte iz Balkanica podgrupe, koje imaju vrlo rodna sva pa i najniža okca na lastaru (prokupac, slankamenka, smederevka, skadarka i dr). Pošto su sklone prerođavanju na račun kvaliteta, za njih se preporučuje kratka rezidba. I neke stone sorte (karmen) se mogu rezati kratko. Roajatska kordunica je jednostavna za formiranje i održavanje.

Dekorativni uzgojni oblici se mogu formirati na razne načine, prema sopstvenim željama i mašti uz poštovanje nekih osnovnih principa. Najčešće se formiraju pergole ravnog krova ili tunelske pergole. Predstavljaju lep ukras u dvorištu, ispred kuće ili u bašti, mesto za odmor i uživanje. Za ovakve uzgoje dolaze u obzir samo sorte visoko tolerantne ili otporne na gljivične bolesti jer se tretiranje hemikalijama ne sme izvoditi.


Pergola zatvorenog ravnog krova (N. Korać)


Sorta moldava na pergoli (N. Korać)

NEGA VINOGRADA

Uspeh vinogradarske proizvodnje između ostalog zavisi od pravilnog i urednog izvođenja svih agrotehničkih, a posebno fitotehničkih operacija. Tu spadaju: rezidba na zrelo, rezidba na zeleno koja obuhvata lačenje, to jest uklanjanje svih suvišnih lastara u proleće (sa stabla, glave čokota, suočica). Ova operacija se izvodi ručno, dok su lastarići mali (1–5 cm) i lako se očenjuju. Uklanjanje zaperaka, naročito u zoni cvasti ili grozdova i njihovo prekraćivanje na 2–3 lista u zoni iznad grozdova, se takođe se obavlja ručno u cilju što bolje oplodnje, osunčavanja grozdova, smanjenja vegetativne mase i redukcije uslova za razvoj patogena. Neki autori preporučuju ranu, delimičnu defolijaciju. Međutim, imajući u vidu značaj lišća u ishrani cele biljke, treba biti vrlo obazriv sa izvođenjem ove mere. Defolijacija se može izvoditi samo u vreme sazrevanja grožđa, u zoni grozdova, gde su stariji listovi sa smanjenim intenzitetom fotosinteze. U zelene operacije spada i prekraćivanje lastara (zalamanje), koje se izvodi ručno, uz primenu odgovarajućeg alata (makaze, kosir i sl.), više puta u toku vegetacije. Obično se lastari prekraćuju na 20–30 cm iznad gornje žice, to jest na delu gde se savijaju i padaju nadole.


Pravilno i uredno negovan špalirski zasad, sorta rizling talijanski (N. Korać)

Pored redovnih, postoje i dopunske fitotehničke mere kao što su uklanjanje suvišnih cvasti kod stonih i vinskih sorti u cilju proizvodnje kvalitetnijeg grožđa, prstenovanje lukova kod besemenih i stonih sorti u cilju ubrzavanja sazrevanja i povećanja krupnoće bobica i dr.

Rezidba na zrelo se izvodi u periodu mirovanja loze. Ako se radi o manjem zasadu, bolje je sačekati da prođe opasnost od zimskih mrazeva. Zrelom rezidbom se reguliše opterećenje čokota okcima. U našim agroekološkim uslovima za većinu sorti je dovoljno umereno opterećenje od 14–26 okaca po čokotu. Posle rezidbe treba zategnuti žice, zameniti polomljene i oštećene stubove, pa tek onda vezivati lukove.

Nega zemljišta

U konvencionalnoj proizvodnji grožđa govori se o eksploataciji vinograda i zemljišta, dok za biološku proizvodnju više odgovara termin nega čokota i nega zemljišta. Osnovni princip je da se u zemljištu formira i održava biološka ravnoteža faune i flore. To se postiže čitavim nizom mera. Osnovna (dublja) obrada se obavlja pri zasnivanju zasada, a u narednim godinama zemljište se samo površinski obrađuje bez prevrtanja. U cilju podspešivanja razvoja raznovrsnog i aktivnog života u zemljištu koji održava njegovu prirodnu plodnost, preporučuje se zatravljivanje svakog ili svakog drugog međureda. Iznikli korovi se moraju pokositi pre sazrevanja semena. U proleće se zemljište plitko obrađuje (do dubine od 18 cm) i ponovo zasejava. Pri setvi treba voditi računa o plodoredu, to jest smeni različitih biljnih vrsta. Najčešće se seju bela detelina, grahorica, stočni grašak, uljana repica ili druge kulture. U redovima, oko čokota, u prvim godinama dok traje formiranje uzgojnog oblika, zemljište se održava okopavanjem, a kasnije se može pokrivati (malčirati) raznim organskim pokrivačima ili se koriste biološke mere suzbijanja korova.

U konvencionalnom vinogradarstvu zemljište se održava čisto površinskom obradom koja se izvodi više puta u toku vegetacije. Ako je godina sušna, obavezno je zalivanje mladih čokota, a poželjno je zalivanje i vinograda u punom rodu, naročito ako se međuredni prostor zatravljuje.

:: Vinogradarstvo :: VINOGRADARSTVO NA MALIM POVRŠINAMA (10) ::
Copyright © EUROMEDIA PLAN - Sremska Mitrovica 2017. - Sva prava zadržana