suncokret

Voćarstvo

BILJNI REGULATORI RASTA U INTEGRALNOJ PROIZVODNJI

Prof. dr Zoran Keserović,
Poljoprivredni fakultet Novi Sad

Sve sorte jabuke nisu jednako podložne pojavi rđaste prevlake. Sorta zlatni delišes je veoma osetljiva na pojavu rđaste prevlake, dok su klonovi ove sorte odlikuju manjim prisustvom rđaste prevlake.

 Sprečavanje pojave rđaste prevlake i izduživanje plodova
primenom biljnih regulatora rasta 


Prof. dr
Zoran Keserović

Kod jabuke rđasta prevlaka može da prekrije manju ili veću površinu ploda narušavajući izgled ploda. Atraktivnost, tj. izgled ploda značajno utiče, a ponekad ima presudnu ulogu, na odluku potrošača prilikom kupovine jabuke (Keserović et al., 2003).

Rđasta prevlaka je plutasta prekrivka na površini ploda jabuke koju biljka formira kao reakciju na oštećenje pokožice, ili nepravilnosti u formiranju ćelija pokožice, radi zaštite i izolacije oštećenog tkiva. Pokožica ploda jabuke se sastoji iz epidermisa, sa najčešće jednim slojem ćelija koji je prekriven kutikulom i hipodermisa, koji se sastoji iz više slojeva ćelija. Plodovi kod kojih se razvija rđasta prevlaka u tkivu pokožice dolazi do formiranja felogena i njegove aktivnosti. Kao rezultat aktivnosti felogena na unutrašnjoj strani se formira feloderm, a na spoljašnjoj se formira pluta. Sva tri sloja zajedno, feloderm, felogen i pluta, čine periderm. Razvoj periderma dovodi do potiskivanja ćelije epidermisa i pluta izbija na površinu. Ta pluta na površini ploda je tzv. rđasta prevlaka (slike 53 i 54).

Pojava rđaste prevlake je genetski uslovljena ali je određena i spoljašnjim uslovima sredine (Fogelman et al., 2009). Struktura i debljina kutikule je veoma važna za otpornost na pojavu rđaste prevlake. Sorte čiji plodovi imaju tanku kutikulu, ili imaju pojedine oblasti sa tankom kutikulom, su osetljivije na pojavu rđaste prevlake.


Slika 53. Jaka rđasta prevlaka, sorta zlatni delišes

Zlatni delišes je podložan pojavi rđaste prevlake upravo zbog slabije strukture kutikule. Pojava rđaste prevlake na prvom mestu zavisi od sorte jabuke. Sve sorte jabuke nisu jednako podložne pojavi rđaste prevlake. Sorta zlatni delišes je veoma osetljiva na pojavu rđaste prevlake, dok se klonovi ove sorte odlikuju manjim prisustvom rđaste prevlake. Kod nekih sorti rđasta prevlaka je normalna pojava i može da prekrije celu površinu ploda. Kod tih sorti, tzv. kožara, rđasta prevlaka, ukoliko nije posledica prouzrokovana biljnim bolestima, štetočinama ili mrazom, se ne smatra manom već je ona sortna karakteristika.


Slika 54. Rđasta prevlaka u peteljkinom udubljenju, sorta zlatni delišes

Oštećenje plodova, tj. pojavu rđaste prevlake, mogu izazvati ekološki uslovi sredine (vlažnost vazduha, kiša, mraz, sunčeva svetlost), patogeni, insekti, pesticidi. Do oštećenja pokožice može doći i mehaničkim putem.

Tretman giberelinima (GA) je praktični metod za sprečavanje ili smanjenje pojave rđaste prevlake (Buban et al., 1993; Eccher, 1983, 1986; Taylor and Knight, 1986; Barandoozi et al., 2009) izazvane klimatskim faktorima (Yuri and Castelli, 1998). Ublažavanje stresa tokom intenzivne deobe ćelija plodića je primarni efekat GA. Taylor i Knight (1986) su ispitivali efekat GA4+7 na pokožicu plodića i došli do zaključka da GA4+7:

  • povećavaju plastičnost pokožice za 25%, dok na elastičnost nemaju efekta;
  • izazivaju uvećanje epidermalnih i hipodermalnih ćelija;
  • utiču na smanjenje ukupnog broja ćelija pokožice ploda.

Pored preparata na bazi GA4+7 radi sprečavanje pojave rđaste prevlake koriste se i preparati na bazi kombinacije GA i sintetičkog citokinina benziladenina (BA).

Tretman obaviti preventivno

Pojava rđaste prevlake je nepovratan proces, tj. kada se jednom pojavi ona se ne može otkloniti. Zbog toga se tretman mora obaviti preventivno, pre pojave rđaste prevlake.

U agroekološkim uslovima Srbije, rđasta prevlaka kod sorte jabuke zlatni delišes najverovatnije nastaje zbog povećane vlažnosti vazduha u fazi deobe ćelija ploda. Ukoliko su povoljni uslovi za nastajanje rđaste prevlake neophodno, je uraditi 4 prskanja tokom vegetacije u razmaku 7-10 dana.

Pitanje početka tretmana je veoma značajno. Pojava rđaste prevlake je nepovratan proces, tj. kada se jednom pojavi ona se ne može otkloniti. Zbog toga se tretman mora obaviti preventivno, pre pojave rđaste prevlake. Ispitivanja koja su izvršili Eccher i Hajnajari (2006) pokazala su da je period maksimalne osetljivosti za pojavu rđaste prevlake kod jabuke između druge i četvrte nedelje posle punog cvetanja, kada je prečnik plodića između 15 i 30 mm. Međutim, sa tretmanom fitohormonima protiv pojave rđaste prevlake treba početi pre perioda najveće osetljivosti. Prvo prskanje treba obaviti nakon precvetavanja, kada je prečnik plodića oko 4,5 mm. Nakon toga, treba obaviti minimum još jedno tretiranje u razmaku 7-10 dana od prvog tretiranja. U agroekološkim uslovima Srbije, rđasta prevlaka kod sorte jabuke zlatni delišes najverovatnije nastaje zbog povećane vlažnosti vazduha u fazi deobe ćelija ploda. Ukoliko su povoljni uslovi za nastajanje rđaste prevlake neophodno, je uraditi 4 prskanja tokom vegetacije u razmaku 7-10 dana.

Radi ocene pojave rđaste prevlake može se koristiti deskriptor „Colour & Quality“ (Wert, 2010). Deskriptor sadrži ocene od 1 do 10: 1. slaba prevlaka u peteljkinom udubljenju, 2. jaka prevlaka u peteljkinom udubljenju, 3. rđasta prevlaka oko lenticela, 4. slaba mrežavost, 5. srednja mrežavost, 6. jaka mrežavost, 7. i 9. srednja rđasta prevlaka, 8. jaka rđasta prevlaka, 10. prevlaka izazvana mrazom.

U grafikonima 8 i 9 predstavljena je pojava i uticaj GA4+7 i BA+GA4+7 na pojavu rđaste prevlake kod sorte jabuke zlatni delišes - klonB u agroekološkim uslovima Fruške gore.


Slika 55. Izduživanje plodova nakon upotrebe BA+GA4+7, sorta zlatni delišes


Slika 56. Deformacije ploda nakon upotrebe BA+GA4+7, sorta crveni delišes

Pored navedenog, GA i BA mogu da dovedu do izduživanja (slika 55) i peteljke ali i do deformacija plodova (slika 56). Na slici su predstavljeni tipični oblici plodova zlatnog delišesa nakon tretiranja fitohormonima (slika 57).

Radi poboljšanja oblika ploda tj. izduživanja plodova, prvo prskanje treba da se obavi kada je otvoren centralni cvet. Drugo tretiranje se obavlja nekoliko dana kasnije kada se otvore bočni cvetovi. Ukoliko se obavlja dva tretiranja, doze treba podeliti. U slučaju brzog cvetanja može se primeniti jedan tretman sa punom dozom u periodu precvetavanja.

Mladare u krošnji pojednostaviti

Za bolje obrastanje krune stabala preporučujemo 15 ml Promalina NT (ili sredstvo sa istim dejstvom) po litri vode.

Čim mladari dostignu dužinu od 3 cm, može se početi sa prvim tretmanom. Potom se tretman ponavlja na svake dve nedelje, sve do kraja jula/početka avgusta. Kako bi se tretmanima dostiglo optimalno unapređivanje rasta, potrebno je da se pre toga mladari u krošnji pojednostave.

Giberelini mogu negativno da deluju na formiranje rodnih pupoljaka ukoliko se primene prevelike doze preparata na bazi GA radi sprečavanje pojave rđaste prevlake (Wertheim, 1982). U istraživanju iz 2010 i 2011. godine, u agroekološkim uslovima Fruške gore, preparati na bazi GA4+7 i BA+GA4+7 nisu imali značajan negativan uticaj na potencijalnu rodnost (tabela 43).

Tabela 43. Uticaj GA4+7 i BA+GA4+7 na izduženost plodova, prosečnu masu ploda, na potencijalnu rodnost (Mala Remeta, 2010, 2011)

Tretman Indeks oblika ploda Prosečna masa ploda Potencijalna rodnost(%)
2010. god. 2011. god. 2010. god. 2011. god. 2010. god. 2011. god.
GA4+7 4x1 0,94 a2 0,99 a 218,6 a 245,6 a 53,3 51,6
GA4+73x 0,93 abc 0,98 a 199,7 bc 207,6 b 51,6 48,3
GA4+72x 0,91 c 0,98 ab 208,8 ab 215,8 b 55 45
BA+GA4+7 4x 0,94 a 0,99 a 190,1 c 246,2 a 58,3 55
BA+GA4+7 3x 0,93 ab 0,97 ab 206,8 abc 237,5 a 53,3 61,7
BA+GA4+7 2x 0,93 abc 0,96 bc 201,5 abc 236,6 a 55 55
Kontrola 0,92 bc 0,94 c 201,4 abc 204,4 b 50 55

1Broj označava broj prskanja tokom vegetacije u razmaku od 7-10 dana
2Srednje vrednosti označene različitim slovima se razlikuju značajno prema Dankanovom višestrukom testu intervala (P<0.05)

 Biljni regulatori rasta za pospešivanje obrastanja krune 

Za bolje obrastanje krune stabala preporučujemo 15 ml Promalina NT (ili sredstvo sa istim dejstvom) po litri vode. Kako bi se postigao efekat bez izgaranja listova i prevremenog grananja, za 100 stabala treba primeniti 500 do 700 ml vode. Mešavina se nanosi prskalicom za cveće ili električnom ranac-prskalicom sa veoma finom diznom. Izdanci u krošnji se odozgo dobro nakvase. Čim mladari dostignu dužinu od 3 cm, može se početi sa prvim tretmanom. Potom se tretman ponavlja na svake dve nedelje, sve do kraja jula/početka avgusta. Kako bi se tretmanima dostiglo optimalno unapređivanje rasta, potrebno je da se pre toga mladari u krošnji pojednostave.

 Sprečavanje neželjenog rasta grana 

Sredstvo za obradu povreda kod drveća Brafix ili druga sredstva za obradu povreda, koja po kilogramu sadrže 350 ml Obsthormona 24a(= ca. 2% NAA), blokiraju rast. Pasta se na izdanke u krošnji četkicom nanosi na dvogodišnje voćke, u vidu 5cm široke manžetne. Pogodna sredstva su Arbocol, Baumbalsamo i Lgocortex. Idealni trenutak za primenu ovog sredstva jeste odmah nakon prestanka cvetanja. Četkica mora da se koristi isključivo za tu primenu. Sorte gala, greni smit, breburn i pink lady® reaguju osetljivije od drugih vrsta. Zbog toga sredstva sa sadržajem 2% NAA kod osetljivijih sorti treba koristiti tek na trogodišnjim stablima. Ako se tretman primenjuje kod dvogodišnjih stabala, sredstvo treba napraviti sa 200 ml Obsthormona 24a/kg. Vreme na dan tretiranja treba da bude bez padavina.

Oprez kod sorti sa manjim plodovima

Na završetak rasta izdanaka kod sorti jonagold, greni smit i fudži, ali i kod drugih vrsta, putem primene 15 do 20 ml/hl Obsthormona 24a može se izvršiti pozitivni uticaj. Na visokim temperaturama i/ili za veće količine plodova upotrebiti nižu dozu. Ovo sredstvo se najranije upotrebljava kod promera ploda od 30 mm - tri do pet puta u toku leta. Obratiti pažnju kod sorti sa manjim plodovima jer ovo sredstvo utiče na veličinu plodova.


Slika 57. Primeri tipičnih oblika plodova zlatnog delišesa tretiranih sa
GA4+7 i BA+GA4+7 fitohormonima na bazi giberelina i citokinina (Eccher, 1983)

Ako drveće raste previše visoko, vrh drveća treba na jesen, nakon berbe ili tokom zimskog orezivanja skratiti do prve grane ispod vrha. Najbolje bi bilo da je ta grana dvogodišnja ili trogodišnja, sa cvetnim pupoljcima. Kod većeg skraćivanja (velika površina sečenja), sa takvim sredstvom (sa sadržajem 200 ml Obsthormona 24a) tretirati samo to mesto. Dejstvo inhibicije rasta jače deluje na jesen.

Na završetak rasta izdanaka kod sorti jonagold, greni smit i fudži, ali i kod drugih vrsta, putem primene 15 do 20 ml/hl Obsthormona 24a može se izvršiti pozitivni uticaj. Na visokim temperaturama i/ili za veće količine plodova upotrebiti nižu dozu. Ovo sredstvo se najranije upotrebljava kod promera ploda od 30 mm - tri do pet puta u toku leta. Obratiti pažnju kod sorti sa manjim plodovima jer ovo sredstvo utiče na veličinu plodova.


Preuzeto iz udžbenika: "Integralna proizvodnja jabuke"

:: Voćarstvo :: BILJNI REGULATORI RASTA U INTEGRALNOJ PROIZVODNJI ::