suncokret

Voćarstvo

ĐUBRENJE VOĆNJAKA

Autori: Zoran Keserović, Nenad Magazin, Marko Injac, Fabricio Totis, Biserka Milić, Marko Dorić, Jovanka Petrović

Unošenje đubriva može da se obavlja na nekoliko načina. Kompleksna đubriva i stajnjak koji se unose u jesen mogu da se rasture po celoj površini ili u brazde. Ako se đubrivo rastura po celoj površini onda se vrši zaoravanje ili tanjiranje. Jesenje đubrenje može da se obavlja i u brazde, tako što se kod mladih voćki otvaraju brazde u projekciji krune, a kod starijih voćaka između redova

U savremenim intenzivnim zasadima đubrenje je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera od koje zavisi rast i rodnost voćaka. Za normalno rastenje i rodnost voćaka neophodni su sledeći makroelementi: azot, fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum i dr. Njih biljke troše u većim količinama. Međutim, voćke uzimaju i druge elemente u malim količinama, a njihov nedostatatak može da utiče na mnoge fiziološke poremećaje u biljkama: bor, cink, bakar, gvožđe, molibden, mangan. Đubrenjem se u zemljište unose hranljivi elementi kako bi njihov sadržaj bio što bliži optimumu za rast i razvoj biljakа.


Integralna proizvodnja jabuka (Mala Remeta)

Preduslov za optimalno snabdevanje voćnjaka hranljivim materijama jeste da je struktura zemljišta i sadržaj hranljivih materija u njoj poznata (analiza zemljišta). Kako bi se održala kontinuirana mineralizacija azota u zemljištu i ujedno obezbedilo snabdevanje korenskog sistema hranljivim materijama, potrebna je dovoljna vlažnost zemljišta. Naročito tokom suvih perioda u proleće, na suvim, peskovitim zemljištima, kao i u voćnjacima sa malim porastom, u periodu od faze balona do junskog opadanja plodova  treba da se obrati pažnja na ujednačenu vlažnost zemljišta.

Azot je veoma važan za vegetativni razvoj voćaka, ali i za obrazovanje generativnih organa. Previše i kasno đubrenje azotom utiče na bujan porast mladara i krupnije plodove. Takvi mladari ne odrvene do jeseni i često su skloni izmrzavanju, a plodovi su krupniji i slabije skladišne sposobnosti. U slučaju nedostatka azota, letorasti su lošijeg porasta i slabije je obrazovanje cvetnih pupoljaka. Fosfor utiče na obrazovanje cvetnih pupoljaka, zametanje i normalan razvoj plodova, kao i na prisustvo boje i aromatičnih materija u plodovima. Na stablima koja su dobro obezbeđena fosforom, na vreme dolazi do odrvenjavanja letorasta. Kalijum utiče na rodnost voćaka i akumulira se u rodnim grančicama, lišću i plodovima. Kalijum utiče na kvalitet i boju plodova.

Đubriva se prema poreklu dele na organska (prirodna) i mineralna (veštačka). Od organskih đubriva najčešće se koristi stajnjak, osoka, kompost, zelenišno đubrenje itd. Upotrebom organskih đubriva popravlja se struktura zemljišta, tj. zemljište se obogaćuje humusom i omogućuje bolje iskorišćavanje mineralnih materija. Mineralna đubriva imaju u sebi elemente u neorganskom obliku i dele se na prosta i složena (kompleksna). Najvažnija azotna đubriva su: KAN (27% N), amonijum-sulfat (21% N) i urea (46% N), amonijum nitrat (% N). Sva ova azotna đubriva se koriste pre početka kretanja i za vreme vegetacije. Od fosfornih, najviše se koristi superfosfat (17–19 % P2O5), Tomasovo brašno (16–22% P2O5, a od kalijumovih: kalijum-sulfat (48–52% K2O), kalijum- hlorid (58–62 K2O) i kalijum nitrat (% K2O). Međutim, danas se u voćarskoj proizvodnji najviše koriste kompleksna đubriva, koja se sastoje od dva ili više hranljivih elemenata. Najbolje je ako je odnos N:P:K u takvim đubrivima 2:1:3. Za voćarsku proizvodnju najpogodnija su sledeća kompleksna đubriva: 8:4:20, 10:20:30, 9:18:27, 7:14:21. U nedostatku ovih kompleksnih đubriva mogu da se upotrebe i kompleksna đubriva sa sledećim odnosom 15:15:15 i 14:14:14. Fosforna i kalijumova đubriva unose se u zemljište tokom mirovanja vegetacije. Što se sadržaj azota u kompleksnim đubrivima povećava, to im se vreme primene pomera ka početku vegetacije.

Vreme đubrenja i količina đubriva

U toku pripreme zemljišta za sadnju, tj. rigolovanja, obavlja se agromeliorativno đubrenje na osnovu hemijske analize zemljišta. Obično se dve trećine utvrđene količine kalijuma, fosfora i stajnjaka rasturi po površini pre rigolovanja, a ostatak posle rigolovanja i ravnanja površine.

Do stupanja voćaka u period pune rodnosti, ukoliko je obavljeno agromeliorativno đubrenje, voćke se đubre uglavnom azotnim đubrivima. U vremenu potpune rodnosti u toku jeseni dodaju se kompleksna đubriva, a u proleće u toku vegetacije azotna đubriva. Svake četvrte godine neophodno je dodavati stajnjak, ili obaviti zaoravanje biljaka za zelenišno đubrenje. U punoj rodnosti neophodno je održavati nivo hranljivih materija u preporučenim granicama, tj treba uvek nadoknaditi one količine koje su iznete iz zemljišta za izgradnju lišća, drveta, pupoljaka i plodova. Treba napomenuti da za zemljišta kisele reakcije treba koristiti bazna azotna đubriva (KAN i amonijum – nitrat), dok za zemljišta koja pokazuju baznu reakciju treba koristiti kiselija azotna đubriva (amonijum – sulfat).

Unošenje đubriva može da se obavlja na nekoliko načina. Kompleksna đubriva i stajnjak koji se unose u jesen mogu da se rasture po celoj površini ili u brazde. Ako se đubrivo rastura po celoj površini onda se vrši zaoravanje ili tanjiranje. Jesenje đubrenje može da se obavlja i u brazde, tako što se kod mladih voćki otvaraju brazde u projekciji krune, a kod starijih voćaka između redova. Đubriva se unose preko zemljišta: rasturanjem ispod krune 70%, fertirigacijom 25% i folijarno oko 5%. Đubriva se razbacuju ispod krune tako da đubrivo bude rastureno 60–70 cm šire u odnosu na projekciju krune. Poželjno je da se rastureno đubrivo okopavanjem ili freziranjem unese u zemljište ili da se zemljište dobro natopi vodom.

Ukoliko se u toku juna ili jula, na osnovu analize listova koja je obavezna svake godine u integralnoj proizvodnji, primeti nedostatak nekog od elemenata, može da se obavi folijarno đubrenje. Ono se obavlja 2–3 puta u razmaku 15–20 dana. Ona sadrže osim važnijih mikroelemenata još i azot, fosfor i kalijum.

Takođe, u voćnjacima često dolazi do pojave hloroze izazvane niskim sadržajem gvožđa, i to pogotovo na peskovitim zemljištima. Radi otklanjanja nedostatka gvožđa, dobre rezultate daje primena gvožđe-helata. Prskanje helatima gvožđa (Fe-EDTA) treba obaviti sa 0,3–0,5% rastvorom nekoliko puta u toku vegetacije. Ukoliko se helati gvožđa primenjuju preko zemljišta, savetuje se njihovo rasturanje oko stabla i to 50–150 g po stablu. Bolji rezultati se postižu ako se navedena količina helata primenjuje u vidu 1–2% vodenog rastvora. Oko svakog stabla na kojem se uočavaju znaci nedostatka gvožđa, na udaljenosti od 1 do 1,5 m potrebno je izbušiti ili iskopati 3–4 rupe od 15 do 30 cm. Rastvor se sipa u rupe, koje se zatim zatrpaju. Pri unošenju helata u zemljište, oni deluju 2–3 godine, dok je folijarno tretiranje potrebno obaviti svake godine. U poslednje vreme unošenje ovih đubriva obavlja se hidroburom. Nedostatak gvožđa može da se otkloni i folijarnim đubrivima, koja pored drugih hranljivih elemenata, sadrže i gvožđe. U voćnjacima gde se navodnjavanje obavlja sistemom kap po kap, helati mogu da se dodaju i vodi za navodnjavanje (5 g Fe-EDTA/stablu). Takođe, kao dobar način se pokazalo i unošenje gvožđa putem fertirigacije.

Sistem đubrenja se u intenzivnoj proizvodnji jabuke zasniva isključivo na analizama sadržaja hranljivih elemenata u biljkama i zemljištu. U integralnoj proizvodnji analiza listova se mora raditi  svake godine, a svake četvrte ili pete  godine zemljišna analiza, kako bi se znalo koje bi količine hraniva treba lododati u zemljište. Preporučuje se đubrenje sistemom fertirigacije, kroz sistem za navodnjavanje, a eventualna korekcija folijarnom prihranom. U gustim zasadima jabuke savetuje se đubrenje u skladu s Integralnim konceptom proizvodnje.

SNABDEVANJE VOĆAKA HRANLJIVIM MATERIJAMA

Primena mineralnih đubriva

Mineralna đubriva se razlikuju po njihovoj specifičnoj težini, kao i veličini zrna. Kod rasturača za  đubriva sa jednakom brzinom kretanja, teža đubriva sa većim zrnom će biti dalje bačena i obrnuto. Za doziranje količine đubriva potrebni su sledeći podaci:

• planirana količina po ha (npr. 200 kg),
• razmaci između redova (npr. 3,2 m)
• brzina (npr. 5,5 km/h).

Primer:    
Potrebno je uneti 200 kg đubriva po ha. Razmak između redova izsnosi 3,2 m. Merenjem je utvrđeno da se tokom jednog minuta izbaci oko 5,9 kg mineralnog đubriva.

kg/min = 200 x 3,2 x 5,5* : 600 = 5,86 kg/min

* = brzina kretanja

Kontrola i podešavanje količine đubriva

Na otvor za izbacivanje đubriva treba staviti prazan džak za đubrivo ili neku posudu. Nakon jednog minuta izmeriti količinu đubriva u džaku ili posudi.

Ako se u džaku nalazi više ili manje đubriva nego što je po kalkulaciji potrebno, otvor(i) za izbacivanje đubriva se moraju suziti ili proširiti sve dok se rezultat ne poklopi sa željenom količinom. Po našim saznanjima, idealna je brzina kretanja od 5 do 6 km na čas kao i broj obrtaja priključnog vratila od oko 250 obrtaja/min.

Azot (N)

Pojedine sorte jabuka imaju različitu potrebu za azotom. Ta potreba zavisi od prinosa i od porasta. Preporučene  količine azota u tabeli 8 važe za voćke sa srednjim porastom (dužina lastara 15 do 25 cm).


Tabela 8. Orijentacione vrednosti za godišnje đubrenje azotom različitih sorti

Prilikom đubrenja azotom mora se obratiti pažnja na mnoge parametre. U slučaju jakog porasta (dužina mladara preko 25cm) preporučujemo redukovanje azota za 50%, a ukoliko je slab porast,  pored đubrenja azotom pažnja mora da se obrati i na vlažnost zemljišta. Tako se i na nadmorskim visinama preko 600 m i na peskovitim zemljištima količina azota u slučaju slabog porasta može povećati za 30%.

Kod zemljišta sa oznakom veoma lako (S, slS, uS) i lako (mlS, stlS, sU), maksimlana količina azota je 30 kg/ha, a takođe i kod  sadržaja humusa od preko 4% preporučujemo redukovanje količine azota za najmanje 30%.
Tokom kasne jeseni, količina đubrenja azotom ne treba da prevazilazi 40 kg/ha. U slučaju da postoji povišena potreba za azotom, količinu đubrenja treba rasporediti na jesen i proleće, a ukoliko se radi prskanje u jesen ureom u cilju opadanja listova i suzbijanja gljivičnih oboljenja, u bilansu azota mora da se uzme u obzir i ova količina.
Kod sorte pink lejdi ®, u slučaju jakog porasta preporučujemo izostavljanje azota tokom dve godine. Provera mineralizacije i naknadnog snabdevanja zemljišta azotom može da se izvrši Nmin metodom.

Smernice za integralnu proizvodnju i gornje granice za snabdevanje azotom

Nacionalne smernice za integrisanu proizvodnju (Južni Tirol, Italija) predviđaju maksimalnu količinu od 60 kg azota po ha površine (jednokratna upotreba). Maksimalna godišnja količina đubrenja azotom ograničena je na 240 kg/ha. U mladim voćnjacima količina azota ne sme da prelazi 40 kg/ha godišnje.

Prilikom kalkulacije mora da se uvaži:

• Procentualni podaci na etiketi đubriva pružaju informacije o sadržaju hranljivih elementa, npr. 15% azota odgovara 15 kg azota na 100 kg đubriva.
• 100 kg kompozitnog đubriva sa podatkom 15-5-20-3 sadrži: 15 kg azota, 5 kg fosfata, 20 kg kalijuma i 3 kg magnezijuma.
• Kod maksimalno dozvoljene količine azota od 60 kg po hektaru i tretmanu, to odgovara 400 kg kompozitnog đubriva sa 15% azota (videti dole navedenu kalkulaciju).

Količina azota (= 60 kg) : sadržaj azota (= 15%) x 100 = potrebna količina kompozitnog đubriva po ha (= 400 kg/ha)

• Preračunato na površinu od 1.500 m2:
Količina kompozitnog đubriva/ha (= 400) x površina (= 1.500 m2) : 10.000 m2 =
60 kg kompozitnog đubriva za 1.500 m2.

• Iz toga proizilazi da površina od 1.500 m2 sme da se đubri sa samo 60 kg kompozitnog đubriva (15-5-20-3) po tretmanu. Količine iz nacionalnih smernica za integrisanu proizvodnju će u suprotnom da budu premašene.

Kontrola snabdevanja azotom sa Nmin

Sadržaj azota u korenskom predelu u svako doba može da se proveri putem Nmin  analize (tabela 9). Idealni trenutak za to je dve do tri nedelje pre cvetanja.


Tabela 9. Smernice za đubrenje azotom na bazi Nmin metode

Fosfor (P2O5)

Potrebno je koristiti fosforna đubriva sa visokim sadržajem vodorastvorljivosti (P2O5 sadržaj: superfosfat 19 do 21%, tripl-fosfat 45 do 46%). Voćkama pri tom neposredno na raspolaganju stoji samo vodorastvorljivi udeo đubriva (preko 90%). Tomasov fosfat je zbog svog sporog i dugotrajnog dejstva pogodan za kisela zemljišta pri istoj potrebi za krečnjakom.

Kalijum (K2O)

Kod visoke ponude kalijuma (visoki sadržaji materija u zemljištu, prekomerno đubrenje sa kalijumom) voćke previše uzimaju hranljivih materija, što se negativno odražava na kvalitet plodova (antagonizam, pojava gorkih  pega). Za zemljišta sa visokim sadržajem kalijuma (D ili E), količina dovoda magnezijuma ne bi trebalo da bude ispod količine održavanja klase C (20 do 25 kg/ha/godina), osim ako zemljište klase snabdevanja D ili E takođe sadrži magnezijum.

Magnezijum (MgO)

Nedostatak magnezijuma se javlja u kiselim zemljištima. Pogodno đubrivo u tim slučajevima je magnezijum-sulfat. To đubrivo poseduje visoku rastvorljivost i korenju neposredno stoji na raspolganju. Tretiranje bi trebalo preduzeti na proleće. Magnizijum-karbonati (Magnezit ili đubriva sa sadržajem magnezijuma) nisu pogodni za brzo snabdevanje, ali na blago peskovitim zemljištima u pogledu ispiranja mogu da imaju prednost. Magnezijum-karbonati su naročito pogodni kod istovremene potrebe zemljišta za krečnjakom.

Patentkali (kalijum-sulfat 30% i magnezijum-sulfat 10%) je zbog visoke rastvorljivosti soli pogodan kao đubrivo pri istovremenom nedostatku kalijuma i magnezijuma.

Bor

Nedovoljno snabdevanje borom se pre svega dešava tokom suvih perioda na peskovitim i glinom bogatim zemljištima. Pod tim uslovima, kao i pri srednjoj snabdevenosti, ciljano đubrenje listova je u periodu pre i nakon cvetanja najčešće efikasnije od tretiranja zemljišta.


Tabela 10. Potreba za čistim hranljivim materijama u kg/ha u skladu sa
analizom zemljišta u Lajmburgu (Laimburg), uz prinos od 60t

Mangan, bakar, cink

Laboratorija Laimburg analizira mikroelemente mangana, bakra i cinka pomoću CAT-metode. Pri tom se količine hranljivih materija od uzorka zemljišta odvajaju putem rastvora od kalcijumhlorida (CaCl2) i helacioni agens DTPA (Dietilen-triamin-penta sirćetna kiselina).

Ispitivanje zemljišta za mikroelemente ima manje značaja nego za glavne hranljive materije, ali je ipak pomoćno sredstvo za prikazivanje situacija sa nedostatkom ili toksičnošću voćaka. Prekoračenje navedenih sadržaja u tabeli još uvek ne predstavlja direktnu opasnost za voćnjake. Bolju procenu snabdevanja hranljivim materijama pruža analiza listova. Od 12.500 analiza zemljišta koje je sprovela laboratorija Laimburg između 2006. i 2009. godine, za zemljišta voćnjaka u Južnom Tirolu utvrđene su sledeće vrednosti (tabela 11):


Tabela 11. Srednji sadržaj teških metala u zemljištima
voćnjaka u južnom Tirolu, u mg/kg (dubina 0–20 cm)

Pristupačnost  mangana u zemljištu dosta zavisi od pH vrednosti. Što je pH vrednost niža, to je rastvorljivost i dostupnost voćkama veća. Isto tako, koncentracija rastvorljivog mangana pod redukovanim uslovima raste (nedostatak kiseonika, prouzrokovan natopljenošću, sabijenost zemljišta), dok u oksidirajućim uslovima (npr. suša) raspoloživost mangana jako opada. Ti uslovi u toku vegetacije mogu stalno da se menjaju i utiču na usvajanje  mangana. Prilikom tumačenja analize zemljišta, te faktore treba uzeti u obzir. Nedovoljno snabdevanje manganom može da se reguliše putem prskanja listova (videti đubrivo za listove – str. 128).

Ispitivanje CAT-rastvorljivog bakra značajno je pre svega u vezi sa mogućom toksičnošću voćaka. Visoke koncentracije bakra u zemljištu mogu naročito da se nađu na bivšim vinogradima i starim voćnjacima (preko 200 mg/kg – utvrđeno putem ekstrakcije carske vode), što može dovesti do umanjenja rasta.

Rastvorljivost bakra je najviša u kiselom predelu. Bakar se pojačano integriše u organsku supstancu. Stoga zemljišta sa visokim sadržajem bakra treba obezbediti dovoljnom količinom humusa.

Raspoloživost cinka u zemljištu manje zavisi od pH vrednosti nego što je slučaj sa manganom. Ipak, sadržaj izmenljivog cinka kod pH vrednosti preko 6 je niska i raste sa opadanjem pH vrednosti. Naročito kod lakog, peskovitog zemljišta, rastvorljivost i raspoloživost cinka raste kod pH vrednosti ispod 6. Nedostatak cinka se manifestuje jakim deformitetima letorasta (pojava rozeta) i malim listovima na mladim mladarima. Na starijim listovima može da dođe do pojave hlorotičnih fleka. Eventualan nedostatak cinka može da se reguliše putem cink-folijarna đubriva na početku vegetacije (videti folijarna đubriva – str. 128). U slučajevima sa viškom cinka i istovremenim nedostatkom krečnjaka u zemlji, preporučujemo tretman sredstvima koja sadrže magnezijumski krečnjak, s obzirom na to da jače vezuju cink od đubriva koja sadrže samo krečnjak.

Krečnjak

Snabdevanje zemljišta krečnjakom u dovoljnoj količini doprinosi stabilizaciji zemljišta. Po zemljišnoj analizi razlikuje se između dve vrste đubrenja krečnjakom: kalcifikacija održavanja i kalcifikacija zemljišta.

Pod kalcifikacijom održavanja podrazumeva se kalcifikacija u razmaku od 2 do 3 godine, sa 5 do 8 dt/ha kalcijum-oksida (CaO). To otprilike odgovara 10 do 15 dt/ha đubrivnog krečnjaka (kalcijum-karbonata). Da li je ovaj način kalcifikacije neophodan, utvrđuje se na osnovu pH vrednosti i sadržaja karbonata. Ovaj način kalcifikacije sprečava samo prirodno zakiseljavanje zemljišta i stoga služi održavanju plodnosti zemljišta.


Tabela 12. Interpretacija rezultata kalcijumske analize

Kalcifikacija zemljišta ima za cilj da se zemljište obezbedi onom količinom krečnjaka (dt/ha kalcijumoksida – CaO) koja je potrebna za dugoročno dostizanje pH vrednosti. Ako je u skladu sa analizom potrebna kalcifikacija zemljišta, onda se količina krečnjaka mora utvrditi putem kalkulacije, tako što se kalcifikacija održavanja i kalcifikacija zemljišta sabiraju i nanose do sledeće analize zemljišta (5 godina) – videti primer u tabeli 13.


Tabela 13. Potreba za krečnjakom

Prilikom kalcifikacije treba imati u vidu da bi teška zemljišta trebalo da poseduju nizak do srednji sadržaj karbonata. Kod sadržaja karbonata preko 1% (++, +++), u voćnjacima treba obratiti pažnju na eventualni nedostatak mikroelemenata. Ako se na parceli formira novi voćnjak, potrebna  količina može da se udvostruči.

• Đubriva na bazi krečnjaka  prilikom tretmana ne bi smela da dođu u kontakt sa organskim đubrivima odnosno đubrivima sa sadržajem amonijaka i fosfata. U kombinaciji sa ovim đubrivima postoji opasnost da dođe do isparavanja amonijaka i blokiranja fosfata. Za kalcifikaciju zemljišta u prvom redu preporučujemo kalcijum-karbonat. Radi se o sitno mlevenom krečnjaku (dolomit ili mermer). Što je finije mleven, to je rastvorljivost i dejstvo bolje. Kako bi se potreba zemljišta za magnezijumom nadoknadila, mogu se koristiti samo đubrivni krečnjaci (Dolokorn ili Magnital).

Zbog visoke vodorastvorljivosti, kalcijum-oksid treba koristiti samo na teškim zemljištima. Prilikom razbacivanja posebno treba da se obrati pažnja jer postoji opasnost od nagrizanja mokre kože kao i sluzokože.

• Kod krečnjaka od algi (Nordweiss Perle ili Grade I Extra) se radi o prirodnim sedimentima morskih algi. S obzirom na to da je granuliran, on je pogodan za situacije sa ručnim sejanjem. Međutim, ta vrsta krečnjaka je u nabavci skuplja.

• Gips (73% CaSO4 što odgovara 30% CaO) je isključivo lako rastvorljiv kalcijum. On je najpogodniji za zemljišta sa niskim sadržajem karbonata tj. za promenu pH vrednosti. Gips ne spada u đubrivne krečnjake koji direktno utiču na prigušivanje kiselosti zemljišta.

• Kod kalkulacije neutralizacione vrednosti se uzima u obzir da mangan poseduje 1,4 puta bolje dejstvo prigušivanja kiselosti nego CaO. U skladu sa tim, zbir ta dva oksidna jedinjenja – izražen u % Ca – opisuje kapacitet đubrivnog krečnjaka za neutralizaciju kiselosti u zemlji. Na osnovu visokih udela magnezijuma u Dolokorn-u i Magnital-u, za oba đubriva važi otprilike slična neutralizaciona vrednost (videti tabelu) za kalcijumkarbonat. Iz toga proizilazi da tretmani sa sve tri vrste đubriva iziskuje slične količine.

Foto: Dragan Ćosić

:: Voćarstvo :: ĐUBRENJE VOĆNJAKA ::
Copyright © EUROMEDIA PLAN - Sremska Mitrovica 2017. - Sva prava zadržana