suncokret

Voćarstvo

PODIZANJE ZASADA (2)

Prof. dr Zoran Keserović,
Poljoprivredni fakultet Novi Sad

Nove zasade treba podizati po sistemu koji osigurava minimalno korišćenje herbicida i efikasnu distribuciju sredstava za zaštitu bilja. Iz tih razloga se preporučuje sadnja u sistemu jednoreda. Razmaci sadnje se određuju na osnovu kombinacije sorte i podloge kako bi stabla imala dovoljno prostora za rast bez primene oštre rezidbe ili sintetičkih biljnih regulatora rasta - Od savremenih uzgojnih oblika koji se danas koriste za intenzivne i visokointenzivne sisteme gajenja najčešće se koriste sledeći: „vitko vreteno", „severnoholandsko vitko vreteno“, ,,supervreteno“, sistem ,,V“ uzgoja, „duplo vreteno", ,,solen“, ,,solakse“ i dr.



Prof. dr
Zoran Keserović

 Razmak sadnje 

Proizvodnju jabuke u razvijenim zemljama karakteriše intenzifikacija uz zadržavanje ili porast obima proizvodnje na manjim površinama, što je postignuto kod jabuke povećanjem broja stabala po jedinici površine i smanjenjem dimenzija krune. Kada je ispitivan prinos i kvalitet plodova sorti zlatni delišes, klon rainders, jonagored, štajmanred, breburn i fudži na podlozi M-9 u tri gustine (2778, 4444 i 6667 stabala/ha) i spur tipa crvenog delišesa, red čifa na podlozi M-26 (4167, 6667 i 9524 stabala/ha), generalno, sve sorte su postigle punu rodnost u trećoj godini. Najveću rodnost imala je sorta breburn, a najmanju red čif u svim gustinama. Najgušći i srednje gusti zasadi pokazali su bolje rezultate u odnosu na zasade manje gustine sadnje. U razvijenim voćarskim zemljama teži se ka racionalnom iskorišćavanju raspoloživih zemljišnih površina povećanjem broja stabala po hektaru. To je omogućeno upotrebom mehanizacije, koja je specijalizovana za voćarsku proizvodnju. Rastojanje između redova na Zapadu iznosi 2,8-3,2 m, a kod nas najčešće u novim zasadima 3,2-3,6 m, imajući u vidu da su naša zemljišta sa većim sadržajem humusa i da nisu iscrpljena (tabela 4).

Tabela 4. Razmaci sadnje i optimalna gustina sklopa za intenzivne i visokointenzivne zasade jabuke kod različitih sistema gajenja

  Podloga Razmak sadnje (m) Broj stabala po ha
,,V“ sadnja M 9 3,5 - 4,0 x 0,5 - 0,8 3.120 - 5.700
,,Supervreteno“ M 9 2,8 - 3,2 x 0,4 - 0,6 5.200 - 8.920
Spur tipovi jabuke      
„Vitko vreteno“ M 26, MM 106 3,0 - 3,5 x 0,5 - 0,8 3.570 - 6.650
,,V“ sadnja M 26 3,4 - 3,8 x 0,4 - 0,6 4.380 - 7.350

U novim zasadima u Srbiji rastojanje je standardizovano i razmak između redova se kreće 3,2 - 3,6 m, a najčešće je 3,2 m. Rastojanje između stabala u redu iznosi za spur tipove 0,6 - 0,65 m, a za standardne sorte 0,75 - 0,8 m, sa 3.900 do 5.200 biljaka po ha. Zasad se podiže u ovako gustom sklopu kako bi se što pre vratila uložena sredstva, jer je pri velikoj gustini sadnje moguće već u trećoj godini ostvariti početak potpune rodnosti.

 Izbor sistema gajenja i oblika krune 

Nove zasade treba podizati po sistemu koji osigurava minimalno korišćenje herbicida i efikasnu distribuciju sredstava za zaštitu bilja. Iz tih razloga se preporučuje sadnja u sistemu jednoreda. Razmaci sadnje se određuju na osnovu kombinacije sorte i podloge kako bi stabla imala dovoljno prostora za rast bez primene oštre rezidbe ili sintetičkih biljnih regulatora rasta. Visina stabala i rastojanje sadnje treba da omoguće prodor dovoljno svetlosti u unutrašnjost krune.

Ono što je u poslednje vreme zajedničko za sve oblike krune jeste težnja ka što ranijem stupanju na pun rod i što manjoj upotrebi ljudskog rada. Koriste se podloge slabije bujnosti, sadi što veći broj stabala po jedinici površine, rezidba je redukovana kako bi se ubrzalo formiranje rodnih pupoljaka, primenjuje se rezidba korena, korišćenje posrednika, visoko kalemljenje i slično. Od savremenih uzgojnih oblika koji se danas koriste za intenzivne i visokointenzivne sisteme gajenja najčešće se koriste sledeći: „vitko vreteno", „severnoholandsko vitko vreteno“, ,,supervreteno“, sistem ,,V“ uzgoja, „duplo vreteno", ,,solen“, ,,solakse“ i dr.

Vitko vreteno
Ovaj uzgojni oblik primenjuje se kod sorti jabuke na slabo bujnim podlogama M 9 i M 27, spur tipova jabuke na slabo do srednje bujnim M 26 i srednje bujnim podlogama MM 106. Pod „vitkim vretenom" označava se vitka konična kruna gde su slabe skeletne grane raspoređene po spirali i koje su pri vrhu sve kraće (slika 13). Između njih mogu da se nalaze slabi letorasti i kratke rodne grančice.

S obzirom na to da su sve sadnice sa prevremenim grančicama, jednogodišnji letorasti koji su pod oštrim uglom se izbacuju na patrlj, ali takođe u gornjem delu krune ako su letorasti debljine produžnice oni se izbacuju na aktivni vegetativni pupoljak. Ukoliko su oštećeni ili slomljeni letorasti oni se izbacuju iz osnove. Letorasti koji se ostavljaju spiralno raspoređeni se skraćuju za 1/3 do 1/4. Po pravilu one sorte koje su sklone ogoljavanju kod njih letoraste treba jače skraćivati. Produžnica se takođe mora skratiti da bi bilo bolje obrastanje. U prvoj godini kada mladari dostignu 10-15 cm kod sorti koje imaju oštriji ugao grananja uklanjaju se oni mladari koji konkurišu produžnici na prostoru 10-15 cm ispod nje, ili se samo zakinu (pinsiraju). Kod spur tipova posebna pažnja mora da se obrati na razvoj vodilice, jer ona često zaostaje u porastu. Da bi se ona razvila u toku vegetacije treba što češće odstranjivati mladare, koji joj konkurišu u porastu. Takođe, uklanjaju se i oni mladari koji imaju oštriji ugao grananja, a ostavljaju oni koji imaju otvoreniji ugao. Svi mladari koji su izbili na 40-50 cm od zemlje se izbacuju. Ostavljene grančice, ukoliko nemaju otvoren ugao, razvode se vezivom ili trakom i vezuju za produžnicu, mada se u poslednje vreme ne koristi razvođenje jer ono zahteva dosta živog rada.


Slika 13. Uzgojni oblik „vitko vreteno"

Na početku druge vegetacije produžnica se takođe skraćuje kao i jednogodišnji porasti na dvogodišnjim granama se skraćuju, i ukoliko na tim granama ima grana koje su slične debljine kao ta grana ona se izbacuje iz osnove. U toku vegetacije, kao i u prvoj godini, izbacuju se mladari koji konkurišu produžnici, kao i oni koji konkurišu produžnicama na prvim ramenim granama koje su ostavljene u prošloj godini. Uspravno rastući letorasti na produžnicama i prvim ramenim granama se izbacuju ili se samo zakinu. Ukoliko ih nema dovoljno oni se u toku vegetacije moraju povijati.

Na početku treće vegetacije produžnica se opet prekraćuje. Suvišni letorasti, pogotovu oni bujni u vršnom delu krune se izbacuju iz osnove. Na donjim skeletnim granama kod slabo bujnih sorti obavlja se skraćivanje na jedan bočni položeniji letorast, a kod bujnih sorti obavlja se izolacija vršnog letorasta i blago povijanje. Idući ka vrhu skeletne grane se ostavljaju sve kraće, kako bi kruna zadržala koničan oblik. Na početku četvrte vegetacije kod nekih sorti pogotovu u donjem delu krune moraju da se izbace skeletne grane. Prvo se izbacuju one grane koje imaju nepravilan položaj u kruni i koje su previše bujne. Obično se kod slabo bujnih sorti obavlja izbacivanje grana na patrlj kako bi se potencirao porast, dok kod bujnih sorti izbacivanje na patrlj nije potrebno, jer za zamenu uvek ima dovoljno jednogodišnjih letorasta. Patrlj ne bi trebao da bude duži od 6-8 cm i rez bi morao da bude nagnut prema stablu nagore, kako bi se forsiralo kretanje pupoljaka sa donje strane patrlja i time dobio otvoreniji ugao izbijanja letorasta. Paziti da se kod previše bujnih sorti ne obavlja previše jaka rezidba na početku rodnosti, da se ne bi poremetila ravnoteža između rodnosti i bujnosti. Kod ovih sorti treba izbaciti one grane koje imaju samo izrazito oštar ugao grananja, a ostale povijati i kasnije u punoj rodnosti obaviti njihovo izbacivanje.

Jednostavnost tehnike formiranja vretena i njihove rezidbe u rodu, visoki prinosi i kvalitet plodova biće odlučujući za prihvatanje i širenje ovih sistema za gajenje voćaka u narednom periodu. Ovde je važno da razgranati deo krune bude oko 2,3-2,5 m i da produžnica u vršnom delu ima lagane nosače rodnosti.

Severnoholandsko vitko vreteno
Severnoholandsko „vitko vreteno" predstavlja uski tip ili modifikaciju vitkog vretena, a nastalo je sa ciljem što efikasnijeg iskorišćavanja sunčeve energije (slika 14). Formiranje je slično kao kod „vitkog vretena“ samo što je stablo uže (širina u bazi je do 1 m). Prilikom formiranja forsira se zelena rezidba, gde se na vreme radi izolacija vršnog mladara, izbacivanje ili pinsiranje mladara, koji su pod oštrim uglom.


Slika 14. Severnoholandsko "vitko vreteno"

Kvalitetan sadni materijal (visoko kalemljene i razgranate sadnice), uz doslednu primenu zahvata opisanih kod formiranja "vitkog vretena" omogućavaju visoki rodni potencijal i veoma ranu rodnost. Zasad koji je podignut u Maloj Remeti u drugoj godini imao je 25-28 tona po hektaru plodova ekstra klase.

Supervreteno
„Supervreteno" je najuža forma vretena koja se primenjuje u zasadima visoke gustine od 8.000-12.000 st./ha i kratkog je vremena amortizacije. Jabuka, pogotovo spur tipovi, i kruška kalemljena na dunju MC su pogodne za ovakav uzgojni oblik. Slabobujne podloge su najvažniji faktor za uzgajanje jabuke u obliku „supervretena“. Preporučuju se podloge bujnije od M27 i manje bujne od M9, ili spur tipovi na M26. Upotreba podloge manje bujnosti je neophodna kod bujnih sorti. Podloge bujne kao M9 omogućavaju brz početak rađanja, ali njihova snaga rasta otežava kontrolu bujnosti duže ili kraće vreme.

Za sadnju se koriste sadnice sa prevremenim grančicama, najbolje ,,knip“ - sadnice. Posađene sadnice sa prevremenim grančicama se samo malo skrate da bi bilo što bolje obrastanje rodnim grančicama. Rezidba u rodu svedena je na minimum.

Kao najvažnije pitanje u gustim zasadima postavlja se brzina dolaženja u period potpunog plodonošenja koja je različita za različite gustine. Ekonomske analize pokazuju manju rentabilnost „supervretena" sa visokom gustinom, nego kod standardnog vretena sa gustinom do 3.000-5.000/ha.

Visok stepen usaglašenosti sa zahtevima integralne proizvodnje, jedan je od osnovnih argumenata za uvođenje ,,supervretena“. Voćnjaci sa stablima malih dimenzija pokazuju velike prednosti u zaštiti, jer omogućuju primenu novih aparata za aplikaciju pesticida (procesorski vođen postupak aplikacije, sistemi za potpunu aplikaciju i recikliranje pesticida i sl.). Takođe, ovi hiperproduktivni voćnjaci omogućavaju da se ograniče ukupne voćarske površine i tako manje optereti životna sredina.

Ono što je nedostatak „supervretena" jeste velika potreba za kvalifikovanom radnom snagom, veliki troškovi podizanja super gustih zasada (8.000-12.000 sadnica/ha), kao i veliki troškovi oko zelene rezidbe. Prednost ovog uzgojnog oblika je mogućnost gajenja na manjim površinama i brza proizvodnja nekih novih sorti, kojih nema dovoljno na određenom tržištu.

Sistem V uzgoja vretena
Intenziviranje voćarske proizvodnje, povećanjem broja biljaka po jedinici površine, pokazao se veoma efikasnim. Kada su vretenaste uzgojne forme u pitanju ovaj princip realizovan je na dva načina: prvo smanjivanjem dimenzija habitusa i drugo, gajenjem takvih voćaka u višeredima. Višeredni sistemi gajenja, iako su dali rezultate u povećanju prinosa po jedinici površine zasada, veoma brzo su pokazali i značajne nedostatke koji su se odnosili, pre svega, na obradu zemljišta i uništavanje korova u redu (oko voćki), a onda i na visinu habitusa i zasenjivanje donjeg dela krošnje.


Slika 15. ,,V“ sistem uzgoja jabuke

,,V“ sadnja se pokazala kao odlično rešenje u intenziviranju proizvodnje povećanjem broja biljaka po jedinici površine zasada (slika 15). ,,V“ sadnjom broj voćki pri standardnoj formi i veličini vretena može da se poveća za 33%, a sa manjim smanjenjem habitusa (do 20%), broj voćki po jedinici površine može da se poveća za 100%, u odnosu na uspravno gajena vretena. Pritom, sve agrotehničke mere oko obrade, uništavanja korova i đubrenja iste su kao i kod uspravno gajenih stabala u jednoredima. ,,V“ sistem gajenja podrazumeva stabla zasađena u jednom redu na podupiraču nagnutom za 15° u odnosu na vertikalu. Stabla su raspoređena naizmenično sa jedne i druge strane linije, a pomotehnički tretman je isti kao i za uzgoj vretena. Ovaj sistem voćnjaka omogućava kombinovanje pozitivnih osobina vretena i otvorenih formi. Naime, brzina razvoja i ulaska u puno plodonošenje i visoka produktivnost u ovom sistemu poboljšani su boljim odnosom projekcione površine krošnje u odnosu na celokupnu površinu. To je ostvareno postavljanjem stabala pod međusobni ugao od 30° čime je lisna masa celog stabla, a naročito baze, više izložena sunčevom zračenju. Ovaj uzgojni oblik pogotovu je dobar na manjim površinama radi maksimalnog iskorišćavanja zemljišta, posebno dobre rezultate postižu spur tipovi crvenog delišesa.

Formiranje uzgojnog oblika slično je kao i kod standardnog vretena. Treba voditi računa da se na produžnici s unutrašnje strane ne formiraju jači prirasti, pogotovu oštrijih uglova grananja.

Povećanje gustine sklopa sadnjom voćki u ,,V“ sistem prati i povećanje prinosa bez pada kvaliteta plodova, a jedino je armatura skuplja. Visoki prinosi i brzo stupanje u period pune rodnosti omogućavaju brzu nadoknadu investicionih ulaganja.

Preuzeto iz udžbenika: "Integralna proizvodnja jabuke"

:: Voćarstvo :: PODIZANJE ZASADA (2) ::
Copyright © EUROMEDIA PLAN - Sremska Mitrovica 2017. - Sva prava zadržana