suncokret

Voćarstvo

NEGA VOĆAKA

Prof. dr Zoran Keserović,
Poljoprivredni fakultet Novi Sad

Sistem đubrenja se u intenzivnoj proizvodnji jabuke zasniva isključivo na analizama sadržaja hranljivih elemenata u biljkama i zemljištu. U integralnoj proizvodnji analiza listova se mora raditi svake godine, a svake četvrte ili pete godine zemljišna analiza, kako bi se znalo koje bi količine hraniva trebalo dodati u zemljište. Preporučuje se đubrenje sistemom fertirigacije, kroz sistem za navodnjavanje, a eventualna korekcija folijarnom prihranom.


Prof. dr
Zoran Keserović

Pod negom voćaka se podrazumeva, primena agrotehničkih i pomotehničkih mera sa ciljem da se obezbede uslovi za normalan rast i rodnost voćaka. Od agrotehničkih mera najvažnije su: održavanje zemljišta u voćnjaku, đubrenje i navodnjavanje, a od pomotehničkih: zrela i zelena rezidba voćaka, razvođenje grana, proređivanje plodova, podsecanje žila, itd. U savremenim intenzivnim voćnjacima sve ove mere moraju biti obavljene pravovremeno, ukoliko se želi dobar i redovan rod.

 Održavanje zemljišta u voćnjaku 

Održavanje zemljišta u voćnjaku ima za cilj stvaranje optimalnih uslova za razvoj korenovog sistema. Obradom zemljišta u datim agroekološkim uslovima uspostavlja se povoljan vodni, vazdušni i toplotni režim kako bi se mnogi procesi u zemljištu nesmetano odvijali. Koji će se način održavanja zemljišta primeniti u datim agroekološkim uslovima zavisi od mnogih faktora: od količine padavina, nagiba terena, sorte, podloge, sistema gajenja, da li se zasad navodnjava ili ne, tipa i plodnosti zemljišta, itd. U praksi se najčešće primenjuju sledeći načini održavanja zemljišta: čista obrada (jalovi ugar), čista ledina ili međuredna obrada, a u redu zatravljivanje ili obratno, zastiranje (mulčiranje), gajenje biljaka za zelenišno đubrenje, tretiranje herbicidima, itd.

U visokointenzivnim zasadima u našoj zemlji, najčešće se koristi čista obrada. Međuredna obrada se obavlja mehanizovano, a u redu je kopanje ručno ili tretiranje herbicidima, mada i bočne freze koje se kod nas veoma malo koriste. Pomoću ovog načina održavanja zemljišta, najlakše se uništava korov, čuva vlaga u zemljištu i uspostavlja povoljan vodno-vazdušni režim. Međutim, čista obrada ima i svojih nedostataka, tj. takva zemljišta s vremenom gube strukturu, pa ih je potrebno češće đubriti. Svake četvrte godine neophodno je đubrenje stajnjakom, ili još bolje svake četvrte godine gajenje biljaka za zelenišno đubrenje koje se zaoravaju u punom cvetanju (grahorica, stočni grašak, lupina, soja, itd.). Ovaj način održavanja zemljišta sastoji se u jesenjem oranju i nekoliko prašenja u toku vegetacije, što je najbolje uraditi opružnim kultivatorima. Dubina jesenjeg oranja zavisi od tipa zemljišta i podloge na kojima su voćke okalemljene. U savremenim intenzivnim zasadima jesenja i rana prolećna obrada obavljaju se takozvanim "čizel" plugovima. Kod nas se u nekim voćnjacima obavlja samo međuredna obrada, a u redu se zemljište održava pod mulč-ledinom.

PREPORUKA:
U savremenim zasadima zatraviti međuredni prostor

U savremenim intenzivnim zasadima sa integralnom proizvodnjom jabuke, sa instaliranim sistemom za navodnjavanje, preporučuje se zatravljivanje međurednih prostora (slika 26), a između stabala u redu tretiranje herbicidima.

Zato se preporučuje upotreba rotacione kosilice koja na sebi ima rezervoar sa diznama na dve strane koje su pokrivene uređajem u vidu kišobrana, tako da se u toku jednog prohoda rade dve operacije (slike 27 i 28).

Održavanje zemljišta u vidu ledine se preporučuje na erozivnim terenima, u vlažnim područjima gde količina taloga prelazi 1.000 mm ili su prisutni sistemi za navodnjavanje, u zasadima koji su podignuti na većim nagibima i ako je teren sklon zabarivanju, pa je nemoguć prohod mehanizacije.

U integralnoj proizvodnji se ide ka minimalizaciji u obradi zemljišta. U voćnjacima sa bujnim rastom redovi treba da su zeleni u toku čitave godine i da se mulčiraju zajedno sa međurednim prostorom (mulčer sa rotacionim sečivom) ili se prostor oko stabala kosi. Mulčiranje pre berbe smanjuje snabdevanje stabala azotom, popravlja kvalitet plodova i umanjuje rezerve azota na kraju perioda vegetacije. Mulč od biljaka plitkog korena koje ne konkurišu korenu voćaka u zemljištu, bio bi idealan. Mulčiranje prostora ispod stabala sa korom drveta čuva vlažnost zemljišta, suzbija rast korova i smanjuje eroziju te se zato preporučuje. Međutim, ova mera takođe podstiče naseljavanje miševa pa se to mora pratiti i rešavati. Mehaničko održavanje redova je takođe prihvatljivo sa gledišta životne sredine. U voćnjacima bujnog rasta ne preporučuje se upotreba herbicida.

U voćnjacima podignutim u sistemu jednoreda herbicidna traka ne sme biti šira od 70 cm, tj. maksimum trećina razmaka između redova. U višerednim voćnjacima dozvoljeno je tretirati herbicidima samo prostor ispod stabala i po 35 cm od krajnjeg reda stabala.

Učestalost mulčiranja međurednog prostora zavisi od osobina voćnjaka (rast stabala, tip zemljišta, vodni bilans). Ako su stabla bujna a godina vlažna, 3-4 tretiranja bi bila dovoljna. Ređe mulčiranje dozvoljava razvoj raznovrsnijeg travnatog pokrivača. Cvetanje trava u pokrivaču je izvor hrane za mnoge korisne insekte.

Kada se koriste proizvodi opasni za pčele, cvetajući travni pokrivač prethodno mora biti pokošen.

U savremenim intenzivnim zasadima sa integralnom proizvodnjom jabuke, sa instaliranim sistemom za navodnjavanje, preporučuje se zatravljivanje međurednih prostora (slika 26), a između stabala u redu tretiranje herbicidima.


Slika 26. Zatravljen međuredni prostor u zasadu jabuke

Zato se preporučuje upotreba rotacione kosilice koja na sebi ima rezervoar sa diznama na dve strane koje su pokrivene uređajem u vidu kišobrana, tako da se u toku jednog prohoda rade dve operacije (slike 27 i 28).


Slika 27. Rotaciona kosilica sa rezervoarom za herbicide


Slika 28. Aplikator herbicida na kosilici

 Đubrenje voćnjaka 

U savremenim intenzivnim zasadima đubrenje je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera od koje zavisi rast i rodnost voćaka. Za normalno rastenje i rodnost voćaka neophodni su sledeći makroelementi: azot, fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum i dr. Njih biljke troše u većim količinama. Međutim, voćke uzimaju i druge elemente u malim količinama, a njihov nedostatak može da utiče na mnoge fiziološke poremećaje u biljkama: bor, cink, bakar, gvožđe, molibden, mangan. Đubrenjem se u zemljište unose hranljivi elementi kako bi njihov sadržaj bio što bliži optimumu za rast i razvoj biljaka.

Preduslov za optimalno snabdevanje voćnjaka hranljivim materijama jeste da je struktura zemljišta i sadržaj hranljivih materija u njoj poznata (analiza zemljišta). Kako bi se održala kontinuirana mineralizacija azota u zemljištu i ujedno obezbedilo snabdevanje korenskog sistema hranljivim materijama, potrebna je dovoljna vlažnost zemljišta. Naročito tokom suvih perioda u proleće, na suvim, peskovitim zemljištima, kao i u voćnjacima sa malim porastom, u periodu od faze balona do junskog opadanja plodova treba da se obrati pažnja na ujednačenu vlažnost zemljišta.

Azot je veoma važan za vegetativni razvoj voćaka, ali i za obrazovanje generativnih organa. Previše i kasno đubrenje azotom utiče na bujan porast mladara i krupnije plodove. Takvi mladari ne odrvene do jeseni i često su skloni izmrzavanju, a plodovi su krupniji i slabije skladišne sposobnosti. U slučaju nedostatka azota, letorasti su lošijeg porasta i slabije je obrazovanje cvetnih pupoljaka. Fosfor utiče na obrazovanje cvetnih pupoljaka, zametanje i normalan razvoj plodova, kao i na prisustvo boje i aromatičnih materija u plodovima. Na stablima koja su dobro obezbeđena fosforom, na vreme dolazi do odrvenjavanja letorasta. Kalijum utiče na rodnost voćaka i akumulira se u rodnim grančicama, lišću i plodovima. Kalijum utiče na kvalitet i boju plodova.

Đubriva se prema poreklu dele na organska (prirodna) i mineralna (veštačka). Od organskih đubriva najčešće se koristi stajnjak, osoka, kompost, zelenišno đubrenje, itd. Upotrebom organskih đubriva popravlja se struktura zemljišta, tj. zemljište se obogaćuje humusom i omogućuje bolje iskorišćavanje mineralnih materija. Mineralna đubriva imaju u sebi elemente u neorganskom obliku i dele se na prosta i složena (kompleksna). Najvažnija azotna đubriva su: KAN (27% N), amonijum-sulfat (21% N) i urea (46% N), amonijum nitrat (% N). Sva ova azotna đubriva se koriste pre početka kretanja i za vreme vegetacije. Od fosfornih, najviše se koristi superfosfat (17-19% P205), Tomasovo brašno (16-22% P205, a od kalijumovih: kalijum-sulfat (48-52% K20), kalijum- hlorid (58-62 K20) i kalijum nitrat (% K20). Međutim, danas se u voćarskoj proizvodnji najviše koriste kompleksna đubriva, koja se sastoje od dva ili više hranljivih elemenata. Najbolje je ako je odnos N:P:K u takvim đubrivima 2:1:3. Za voćarsku proizvodnju najpogodnija su sledeća kompleksna đubriva: 8:4:20, 10:20:30, 9:18:27, 7:14:21. U nedostatku ovih kompleksnih đubriva mogu da se upotrebe i kompleksna đubriva sa sledećim odnosom: 15:15:15 i 14:14:14. Fosfornai kalijumova đubriva unose se u zemljište tokom mirovanja vegetacije. Što se sadržaj azota u kompleksnim đubrivima povećava, to im se vreme primene pomera ka početku vegetacije.

 Vreme đubrenja i količina đubriva 

U toku pripreme zemljišta za sadnju, tj. rigolovanja, obavlja se agromeliorativno đubrenje na osnovu hemijske analize zemljišta. Obično se dve trećine utvrđene količine kalijuma, fosfora i stajnjaka rasturi po površini pre rigolovanja, a ostatak posle rigolovanja i ravnanja površine.

Do stupanja voćaka u period pune rodnosti, ukoliko je obavljeno agromeliorativno đubrenje, voćke se đubre uglavnom azotnim đubrivima. U vremenu potpune rodnosti u toku jeseni dodaju se kompleksna đubriva, a u proleće u toku vegetacije azotna đubriva. Svake četvrte godine neophodno je dodavati stajnjak, ili obaviti zaoravanje biljaka za zelenišno đubrenje. U punoj rodnosti neophodno je održavati nivo hranljivih materija u preporučenim granicama, tj. treba uvek nadoknaditi one količine koje su iznete iz zemljišta za izgradnju lišća, drveta, pupoljaka i plodova. Treba napomenuti da za zemljišta kisele reakcije treba koristiti bazna azotna đubriva (KAN i amonijum-nitrat), dok za zemljišta koja pokazuju baznu reakciju treba koristiti kiselija azotna đubriva (amonijum-sulfat).

Unošenje đubriva može da se obavlja na nekoliko načina. Kompleksna đubriva i stajnjak koji se unose u jesen mogu da se rasture po celoj površini ili u brazde. Ako se đubrivo rastura po celoj površini onda se vrši zaoravanje ili tanjiranje. Jesenje đubrenje može da se obavlja i u brazde, tako što se kod mladih voćki otvaraju brazde u projekciji krune, a kod starijih voćaka između redova. Đubriva se unose preko zemljišta: rasturanjem ispod krune 70%, fertirigacijom 25% i folijarno oko 5%. Đubriva se razbacuju ispod krune tako da đubrivo bude rastureno 60-70 cm šire u odnosu na projekciju krune. Poželjno je da se rastureno đubrivo okopavanjem ili freziranjem unese u zemljište ili da se zemljište dobro natopi vodom.

Đubrenje - važna agrotehnička mera

Do stupanja voćaka u period pune rodnosti, ukoliko je obavljeno agromeliorativno đubrenje, voćke se đubre uglavnom azotnim đubrivima. U vremenu potpune rodnosti u toku jeseni dodaju se kompleksna đubriva, a u proleće u toku vegetacije azotna đubriva. Svake četvrte godine neophodno je dodavati stajnjak, ili obaviti zaoravanje biljaka za zelenišno đubrenje. U punoj rodnosti neophodno je održavati nivo hranljivih materija u preporučenim granicama, tj. treba uvek nadoknaditi one količine koje su iznete iz zemljišta za izgradnju lišća, drveta, pupoljaka i plodova.

Ukoliko se u toku juna ili jula, na osnovu analize listova koja je obavezna svake godine u integralnoj proizvodnji, primeti nedostatak nekog od elemenata, može da se obavi folijarno đubrenje. Ono se obavlja 2-3 puta u razmaku 15-20 dana Ona sadrže osim važnijih mikroelemenata još i azot, fosfor i kalijum.

Takođe, u voćnjacima često dolazi do pojave hloroze izazvane niskim sadržajem gvožđa, i to pogotovo na peskovitim zemljištima. Radi otklanjanja nedostatka gvožđa, dobre rezultate daje primena gvožđe-helata. Prskanje helatima gvožđa (Fe-EDTA) treba obaviti sa 0,3-0,5% rastvorom nekoliko puta u toku vegetacije. Ukoliko se helati gvožđa primenjuju preko zemljišta, savetuje se njihovo rasturanje oko stabla i to 50-150 g po stablu. Bolji rezultati se postižu ako se navedena količina helata primenjuje u vidu 1-2% vodenog rastvora. Oko svakog stabla na kojem se uočavaju znaci nedostatka gvožđa, na udaljenosti od 1 do 1,5 m potrebno je izbušiti ili iskopati 3-4 rupe od 15 do 30 cm. Rastvor se sipa u rupe, koje se zatim zatrpaju. Pri unošenju helata u zemljište, oni deluju 2-3 godine, dok je folijarno tretiranje potrebno obaviti svake godine. U poslednje vreme unošenje ovih đubriva obavlja se hidroburom. Nedostatak gvožđa može da se otkloni i folijarnim đubrivima, koja pored drugih hranljivih elemenata, sadrže i gvožđe. U voćnjacima gde se navodnjavanje obavlja sistemom kap po kap, helati mogu da se dodaju i vodi za navodnjavanje (5 g Fe-EDTA / stablu). Takođe, kao dobar način se pokazalo i unošenje gvožđa putem fertirigacije.

Sistem đubrenja se u intenzivnoj proizvodnji jabuke zasniva isključivo na analizama sadržaja hranljivih elemenata u biljkama i zemljištu. U integralnoj proizvodnji analiza listova se mora raditi svake godine, a svake četvrte ili pete godine zemljišna analiza, kako bi se znalo koje bi količine hraniva trebalo dodati u zemljište. Preporučuje se đubrenje sistemom fertirigacije, kroz sistem za navodnjavanje, a eventualna korekcija folijarnom prihranom. U gustim zasadima jabuke savetuje se đubrenje u skladu s Integralnim konceptom proizvodnje.
 

Preuzeto iz udžbenika: "Integralna proizvodnja jabuke"

:: Voćarstvo :: NEGA VOĆAKA ::
Copyright © EUROMEDIA PLAN - Sremska Mitrovica 2017. - Sva prava zadržana