suncokret

Zadrugarstvo

ZAŠTO I KAKO SE ORGANIZOVATI U ZADRUGE (3)
Đorđe Bugarin, Danilo Tomić, Branislav Gulan
 
III. ZADRUŽNI PRINCIPI - ALAT ZA USPEŠNO ZADRUŽNO ORGANIZOVANJE

Prilagođavajući se promenama u svetskoj ekonomiji, na kongresu Međunarodnog zadružnog saveza održanom 1995. godine u Mančesteru (Engleska), usvojeni su zadružni principi kao principi za poslovanje zadruga u svetu u XXI veku.

Zadružni principi u stvari predstavljaju alat za uspešno poslovanje zadruga i iskazivanje zadružnih (ljudskih) vrednosti, među kojima su najvažnije: samopomoć, demokratija, jednakost, pravednost, solidarnost i samoodgovornost. Članovi zadruga, u svom radu, posebno uvažavaju i etičke (moralne) vrednosti kao što su: poštenje, iskrenost i otvorenost, odgovornost, briga za druge... Po tim vrednostima zadruge se razlikuju od društava kapitala koja imaju samo jedan cilj - profit i koja u njegovom ostvarivanju ne biraju sredstva.

Dakle, zadruge nisu društva kapitala nego društva lica. Sva lica (pojedinci) predstavljaju zadružni tim, igraju utakmicu po istim pravilima i obezbeđuju pobedu za svoj tim. U tom timu svi su uvaženi i cenjeni, iako im mogućnosti i sposobnosti nisu iste. Za kapitena tima uvek se bira najbolji igrač, a u prvoj postavi igraju oni koji mogu da ostvare pobedu. Zadrugu možete posmatrati i kao jednu složnu porodicu u kojoj se tačno zna šta ko zna i može, šta ko treba i mora da uradi da bi porodica bila napredna, a napredna je samo ako su u njoj skladni međusobni odnosi. Moguća su i neka druga poređenja, zasnovana na istim ili sličnim principima i pravilima, ali se njima nećemo baviti.

Za uspešno poslovanje zadruge u XXI veku morali bi se koristiti sledeći principi (alati):

1. Dobrovoljno i otvoreno članstvo

Ovaj princip ponekad zovu "princip otvorenih vrata" jer podrazumeva da članstvu u zadruzi mogu dobrovoljno pristupiti svi oni koji ispunjavaju uslove da posluju sa zadrugom. Zadruga koja ima veliki broj članova ima, po pravilu, i veliki obim poslovanja i zbog toga je uspešnija u odnosu na malu zadrugu.
U pravilima jedne od najvećih evropskih zadruga ("Arla foods" - Danska) piše da "član može postati svako ko ispunjava uslove". To dokazuje koliko je važno da zadruga ima što više članova.

Isto tako "princip otvorenih vrata" podrazumeva da iz zadruge članovi mogu dobrovoljno istupiti. Ipak, kod istupanja člana iz zadruge važe određena pravila koja su u vezi sa drugim zadružnim principima, a svode se na to da se može istupiti tek kad se izmire sve obaveze koje član ima prema zadruzi. Član može istupiti tek kada prođe rok koji je, zadružnim pravilima, predviđen kao rok za istupanje. U tom roku član (svojim ulogom) garantuje za poslovanje zadruge dok je bio njen član. Po našem zakonu taj rok je jedna godina. U evropskim zemljama, gde su ulozi članova nejednaki i visoki, dozvoljeno je da rok bude i duži, odnosno da se članski ulog, onoga ko istupa, isplaćuje u ratama kako se ne bi ugrozilo poslovanje zadruge. To pitanje se uređuje zadružnim pravilima koja, autonomno i nezavisno, donosi Skupština zadruge.

2. Demokratska kontrola članova

Demokratska kontrola članova zadruge podrazumeva da članovi zadruge imaju pravo da kontrolišu poslovanje svoje zadruge neposredno ili posredno. Kad to čine neposredno - tada to obavljaju na sednicama Skupštine zadruge, a kada to čine posredno - tada to čine preko svojih predstavnika u organima zadruge (Nadzorni odbor, Upravni odbor). Izabrane organe zadruge oni demokratski kontrolišu i ocenjuju na sednicama Skupštine zadruge. Pretpostavka za ostvarivanje ovog principa je da svi članovi budu dobro i blagovremeno informisani, što je pretpostavka iz petog zadružnog principa.

3. Ekonomsko učešće članova

Iako je zadruga društvo lica a ne društvo kapitala, oni koji čine zadrugu, odnosno njeni članovi, moraju da obezbede izvestan kapital da bi zadruga poslovala. Obezbeđivanje tog kapitala obavlja se, u osnovi, na dva načina.

Prvi način ekonomskog učešća članova je da prilikom osnivanja zadruge obezbede i uplate dogovorene pojedinačne novčane uloge. Zbir tih uloga predstavlja početni kapital zadruge. Svaki član zadruge učestvuje u tom kapitalu sa novčanim iznosom koji je uplatio.

Drugi način ekonomskog učešće članova obezbeđuje se tako da, poslujući sa svojom zadrugom, članovi utiču na ekonomski rezultat koji će zadruga ostvariti i, na taj način, uvećaju kapital zadruge u toku poslovanja. Doprinos svakog člana uvećanju kapitala zadruge iz poslovanja meri se obimom poslovanja koje je taj član ostvario sa zadrugom. Obim poslovanja člana sa zadrugom čini osnovno merilo i za učešće člana u dobiti koju zadruga ostvari svojim poslovanjem. Što je veći obim poslovanja, veće je i pravo tog člana da učestvuje u raspodeli dobiti iz poslovanja zadruge.

4. Autonomija i nezavisnost

Autonomija i nezavisnost je zadružni princip koji podrazumeva pravo članova da sami upravljaju poslovima zadruge. Polazeći od principa demokratičnosti, oni imaju pravo i obavezu da samostalno donose upravljačke odluke koje obavezuju rukovodstvo zadruge da po njima postupa. Ako članovi prepuste drugima da odlučuju o poslovanju zadruge, vrlo je verovatno da će, pre ili kasnije, doći u situaciju da je neka odluka doneta u interesu onog ko je odluku doneo, a ne u interesu zadruge i njenih članova. Zato stalno treba paziti da se u zadruzi odluke donose od strane članova, nezavisno od interesa drugih. Zadruga koja očuva svoju autonomiju i u kojoj odluke donose članovi nezavisno od drugih, u stvari iskazuje stvarni interes većine svojih članova kojima treba i mora da služi. Naravno, kod odlučivanja se mora poći od osnovnog demokratskog principa da je odluka većine obavezna i za manjinu koja za tu odluku nije glasala.

Ako odluke većine više puta ne budu po volji manjine, članovi koji nisu zadovoljni imaju demokratsko pravo da, po principu "otvorenih vrata", istupe iz članstva zadruge.

5. Obrazovanje, obuka i informisanje

Zadruga uvek treba da nastoji da njeni članovi budu bolje obrazovani i obučeni, jer je to osnovna pretpostavka da će uspešnije rukovoditi i raditi na svojim farmama. Kad je farma uspešna, ona ima manje troškove i veću dobit pa kada se, posredstvom zadruge, ostvari povoljniji tržišni položaj članova kroz zadrugu i njeni članovi će biti zadovoljniji.

Informisanje o svim pitanjima, koja se odnose na unutrašnje poslovanje zadruge sa članovima, o odlukama izabranih organa zadruge, o stanju u poslovnom okruženju, o namerama i kvalitetu odnosa između zadruge i njenih tržišnih partnera veoma su važne za celovito razmišljanje i zaključivanje člana zadruge. O tim pitanjima on treba da se izjasni ili glasa na sednicama organa zadruge. Zato zadruge moraju posebno da neguju informisanje svojih članova.

6. Međuzadružna saradnja

Zadruge u svom poslovanju često koriste, ili treba da koriste, saradnju sa sebi sličnim organizacijama. Pretpostavka za bliskost sa takvim organizacijama je činjenica da poštuju iste principe i neguju iste ljudske i moralne vrednosti. Ako poštuju sebe, članovi jedne zadruge poštovaće i članove druge zadruge koji deluju na isti način kao i oni. Ta bliskost i međusobno poštovanje će ih možda jednoga dana dovesti u stanje da se međusobno udruže u veću i jaču zadrugu, kako bi se lakše izborili za bolji položaj svih članova.

Zadruge, koje posluju po istim principima, ne doživljavaju druge zadruge kao konkurenciju, nego kao bliske organizacije sa kojima je uvek moguće, polazeći od sličnih ili istih interesa članova, napraviti saveznike i saradnike i otvoriti iskren razgovor na temu: Kako da, zajedno, postanemo jači?

Međuzadružna saradnja ostvaruje se kako između dve tako i između više zadruga, a naročito kroz zadružne sisteme kakav je, ili kakav treba da bude, zadružni savez kao interesna organizacija više zadru- ga iste vrste.

7. Briga za zajednicu

Briga za zajednicu je princip društveno odgovornog ponašanja članova zadruge za odnose u zadruzi, jer oni čine jednu jedinstvenu privrednu zajednicu. Ali to treba da bude i briga za članove njihovih porodica, ali i drugih porodica koje žive u neposrednom okruženju u kojem zadruga obavlja poslovanje.

U praksi, primenom ovog principa zadruga preuzima ekonomske i druge obaveze koje treba da poboljšaju kvalitet ljudskih odnosa među članovima, ali i kvalitet življenja u sredini (seoskom području) u kojem zadruga posluje. Od kvaliteta života u tim sredinama uveliko zavisi i opstanak i kvalitet zadruge. To zadrugu čini društveno odgovornom organizacijom.

* * *

Svi zadružni principi su međusobno, manje ili više, povezani i u celini njihove primene leži odgovor na pitanje kako obezbediti da zadruga, svojim aktivnostima i izgradnjom međusobnih odnosa sa svojim članovima, unapredi i dovede u sklad međusobne ljudske i etičke vrednosti.

Svi zadružni principi su podjednako važni, jer zajedno doprinose da zadruga bude uspešna, a život njenih članova, članova njihovih porodica i članova šire zajednice bude kvalitativno bolji.

Da bi zadruga bila uspešna važno je da principe poznaju svi - od direktora zadruge do svakog njenog člana. Još je važnije da se članovi stalno podsećaju na to šta su to zadružni principi i kako se ostvaruju, kako bi se obezbedilo da se, u radu i poslovanju zadruge, oni i primenjuju.


Izvor: "Zašto i kako se organizovati u zadruge" (SANU)

:: Zadrugarstvo :: ZAŠTO I KAKO SE ORGANIZOVATI U ZADRUGE (3) ::