suncokret

Zadrugarstvo

ZAŠTO I KAKO SE ORGANIZOVATI U ZADRUGE (7)
Đorđe Bugarin, Danilo Tomić, Branislav Gulan
 
V NEKA VAŽNA PITANJA I ODGOVORI U VEZI SA ZADRUGAMA (nastavak)

Pitanje 11
Ko i kako upravlja i rukovodi zadrugom - kakvo je pravo svih, a kakvo pravo pojedinih zadrugara i direktora zadruge?

Odgovor:
Svi zadrugari imaju pravo upravljanja zadrugom. To pravo ostvaruju isključivo na sednicama Skupštine zadruge. Zadruge koje imaju više od 100 članova mogu obrazovati skupštinu na predstavničkom principu koju čine izabrani zadrugari.

Izbor tih predstavnika je pravo svih zadrugara. Oni su, izborom predstavničke skupštine, svoja prava na upravljanje za određeni period (dok traje mandat predstavničke skupštine) preneli na svoje izabrane predstavnike. Zadružnim pravilima bliže se uređuju pitanja upravljanja preko predstavničke skupštine.

Zadrugari zadrugom upravljaju i preko Upravnog odbora koji čine izabrani predstavnici zadrugara. Upravni odbor se bira uvek kada zadruga ima više od 20 članova. Deo ovlašćenja Skupštine prenosi se na Upravni odbor zadruge i on predstavlja operativni organ koji se često sastaje.

Zadrugari, preko predstavnika izabranih u Nadzorni odbor, obavljaju kontrolu i nadzor nad radom Upravnog odbora i direktora zadruge. O svim uočenim nepravilnostima Nadzorni odbor treba odmah da obavesti Skupštinu zadruge.

Upravni odbor, Nadzorni odbor i direktor zadruge treba, najmanje jednom godišnje, da obaveštavaju Skupštinu zadruge o svom radu i aktivnostima na rešavanju pitanja koja su im, zadružnim pravilima, poverena na rešavanje i postupanje.

Direktor zadruge je rukovodeći organ i zadužen je i, po zakonu, odgovoran za vođenje poslova i zakonito postupanje svih u zadruzi i zato nije dobro da mu se zadrugari mešaju u posao. Direktor je zadužen za odnose koje zadruga zasniva sa zaposlenim radnicima, ali i sprovođenje u delo odluka koje su doneli Skupština i Upravni odbor zadruge.

Kontrolu rada direktora treba da obavlja Nadzorni odbor, a obavljaće je tako što će povremeno tražiti da ih direktor obaveštava o odlukama koje je doneo sam, ili uz prethodnu saglasnost Upravnog odbora.

Pitanje 12
Zašto je važio da se veliki broj promena koje se dešavaju u zadruzi upisuje i u Agenciji za privredne registre?

Odgovor:
Agencija za privredne registre je jedino mesto u kome poslovni partneri zadruge mogu dobiti potpune i pouzdane informacije o tome sa kim ulaze u neki posao. Prema tim podacima potencijalni poslovni partneri se informišu o tome kakav je onaj (subjekt - zadruga) sa kim treba da posluju. Na internet stranici Agencije mogu se, bez plaćanja, dobiti podaci o pojedinom poslovnom partneru: ko su vlasnici, odnosno članovi, koliki im je udeo u kapitalu, koliki je ukupni kapital, da li imaju dobit ili gubitak, ko je direktor i kolika su mu ovlašćenja, ko su članovi Upravnog odbora - što je veoma važno za izbor pouzdanog partnera.

Ove podatke treba da koristi i zadruga kad se informiše od tome kome će pokloniti poverenje za saradnju, kao što taj partner koristi podatke zadruge. Time se povećava sigurnost u poslovanju svih.
Za tzv. velika i srednja pravna lica, pored pobrojanih podataka, postoji i ocena "boniteta" firme koja se takođe može dobiti u Agenciji za privredne registre, ali uz naknadu. To dodatno povećava sigurnost i smanjuje mogućnost rizika u poslovanju zadruge i njenih članova.

Pitanje 13
Da li zadruga treba da bude član zadružnog saveza i ko treba da je tamo predstavlja?

Odgovor:
Zadruga treba da bude član zadružnog saveza, bez obzira na to što je predviđen princip dobrovoljnosti članstva. Zadruga, u zadružnom savezu, treba da, zajedno sa drugim zadrugama, utvrdi zajedničke probleme i nastoji da ih zajednički reši. Nekad je to odnos prema državnim organima, a nekad odnos prema zajedničkom kupcu ili dobavljaču.

Zadrugu u zadružnom savezu treba da predstavlja izabrani zadrugar, a ne direktor zadruge. Zakonom utvrđen princip da "zadrugom upravljaju zadrugari" mora se odnositi i na zadružne saveze. Samo tako će se obezbediti da interesi članova više zadruga budu zadovoljeni.

Pitanje 14
Da li zadruga treba da prihvati zadružnu reviziju kao poseban oblik zadružne kontrole?


Odgovor:
Zadružna revizija je ispitivanje primene zadružnih principa u poslovanju zadruge i zato zadruga treba da prihvati zadružnu reviziju. Ona je oblik stručne kontrole od strane lica koja su osposobljena za takvu kontrolu. Revizija nema ovlašćenja da kažnjava zadruge, već samo pravo i obavezu da daje mišljenje organima zadruge kako da unaprede svoja akta i poslovanje.

Zadružni revizor može predložiti organima zadružnog saveza da zadrugu isključe iz zadružnog saveza. Ako organe zadružnog saveza čine zadrugari zadruga članica, sigurni smo da će odluka biti doneta samo ako je prethodno proveren rad revizora i ako je takav predlog opravdan. Tako zadrugari u organima zadružnog saveza čuvaju ugled tog saveza, ali i ugled svoje zadruge i zadružnog pokreta u celini.

Zadrugari nikada ne treba da prihvate tvrdnju direktora ili knjigovođe da njima ne treba zadružna revizija. Oni koji to tvrde sigurno nešto kriju i baš zato je potrebno da i zadružna revizija izvrši svoj deo posla i sačini izveštaj koji će razmatrati organi upravljanja.

Pitanje 15
Kakva je budućnost zadruga u Srbiji?


Odgovor:
I u svetu i u Srbiji zadruge imaju budućnost. Dok postoje mali robni proizvođači, davaoci ili korisnici usluga postoji i potreba da se oni međusobno povezuju i udružuju. Pojam "mali" treba uslovno prihvatiti, jer će i onaj koji nam se u ovom trenutku čini velikim u nekom trenutku u budućnosti biti mali. To su logične posledice sve intenzivnijeg ukrupnjavanja, odnosno globalizacije ekonomije, kako se to kaže koristeći se nama manje razumljivim jezikom.

U sadašnjem trenutku za poljoprivrednike u Srbiji je najvažnije da se organizuju u zadruge na lokalnom nivou. Zadrugu treba organizovati za jedno ili više okolnih sela i tako obezbediti da poljoprivrednici zajedno nastupaju na tržištu. Zajedno će postati jači i sposobniji da se suprotstave onima koji imaju interes da im prisvoje deo rezultata njihovog rada samo zato što nisu organizovani. To su, pre svega, vlasnici silosa, hladnjača, mlekara, mlinova... koji im u ovom trenutku trebaju, ali kojima trebaju njihove žitarice, uljarice, maline, mleko, tovna stoka... Nije svejedno ako svaki pojedinac nudi svoje žitarice, uljarice, povrće ili voće, ili kada ponudu čine zajedno. Razloge za zajedničku ponudu naveli smo na početku vodiča.

U bliskoj budućnosti lokalne poljoprivredne zadruge iste vrste treba da se međusobno povezuju u zadruge koje deluju na većem proizvodnom području (međusobna integracija zadruga), ili u poslovne zadružne saveze i da tako jačaju svoju poziciju na tržištu. Čim dovoljno ojačaju, zadruge treba da grade svoje silose i hladnjače, da u njima koncentrišu proizvode svojih zadrugara, čuvaju ih, razvrstavaju po kvalitetu i prodaju po cenama koje su mnogo više nego kad to čine pri samo) žetvi ili berbi.

Perspektivno, kada zadruge i zadrugari budu uspeli da kupe ili izgrade svoje mlekare ili klanice, svoje mlinove ili pekare, tek tada će biti rame uz rame sa evropskim zadrugama. To vreme treba dočekati. Ono neće doći samo po sebi. Za to i takvo vreme seljaci Srbije moraju se sami izboriti.

Svoje silose, mlinove, mlekare, klanice, hladnjače, izvozno-uvozna i/ili transportna preduzeća mogu imati više pojedinačnih zadruga. Ti kapaciteti mogu biti organizovani kao društva kapitala u vlasništvu zadruga, ili (još bolje) kao zadruge drugog reda kojima će, kao vlasnici, upravljati zadruge iste vrste koje posluju sa svojim zadrugarima na užem ili širem području.

Evropske zadruge su na najboljem putu da sebi i svojim zadrugarima obezbede mesto u svetskoj podeli rada, zadrže i održe lidersku poziciju na tržištu. Zadruge u Srbiji su, nažalost, na početku tog puta. Da li će se priključiti uspešnom putu evropskih zadruga ili neće - zavisi, pre svega, od vas i vaše spremnosti da se, na iskustvima drugih i tradicijama vaših predaka, opredelite za taj put. To je samo vaš izbor da, sa sebi sličnima, gradite sopstvenu budućnost i budućnost vaših potomaka.

Ne zaboravite da ste prirodne uslove (zemljište, vodu i nezagađenu životnu sredinu) samo pozajmili od svojih potomaka. Ta pozajmica vas obavezuje da se organizujete, bolje koristite ono što ste pozajmili i ostavite šansu za svoje potomke da i oni, u budućnosti, žive od svog rada.

* * *

Šta reći na kraju, osim to da odluke ipak morate donositi sami: i kad osnivate zadrugu, i kad ona posluje, i ko će biti direktor, i sa kim ćete ući u savez, i sa kim će zadruga poslovati...

Sreća vam je svakako potrebna, ali i želja da se u svakom poslu pa i ovom, zadružnom, uspe. Morate stalno učiti, na tuđim, a ponekad i, što je moguće manje, na svojim greškama. Neka vas to ne obeshrabri. Uzmite svoju sudbinu u svoje ruke i sigurno će vam biti bolje. Pobede se mogu desiti samo ako to vi želite. Zajedno sa sebi sličnima lakše je do njih doći. Mi vam želimo da vam se one dogode.

Izvor: "Zašto i kako se organizovati u zadruge" (SANU)

:: Zadrugarstvo :: ZAŠTO I KAKO SE ORGANIZOVATI U ZADRUGE (7) ::